Dr Radovanović Kriznom štabu: Šibicarite sa umrlim i zaraženim, izvinite se narodu!

Svima nam je bila dužnost da podržavamo naše kolege bačene u vatru protivepidemijske borbe. Granica podrške bila je pošteno obavljanje posla, makar uz pravljenje manjih ili većih grešaka.Međutim, šibicarenje sa obolelima i umrlima prevršilo je meru. Ostajem pri konstataciji da je to verovatno najveća prevara tokom više od 800 godina postojanja srpske medicine. Provaljeni smo i obrukali smo se u svetu. 

Očekivalo se da Krizni štab prizna nedelo i počne da nam daje tačne podatke. Umesto toga, usledile su konstatcije kako se, eto, desi po neka greška u sistemu, kao da je, recimo, saopštavan broj od 327, umesto 329 novozaraženih. Nažalost, broj nuđen javnosti uporno je bio višetruko umanjivan. Tu nema više mesta nadi i apelima da se poštuju profesionalnost i istina. 

Trgovina mrtvim dušama. Nije lako donositi odluke u kriznim situacijama čak ni u sredinama gde se uvažavaju naučnici i eksperti, a kamoli tamo gde se „lažna“, nemegatrendovska elita shvata kao nužno zlo. Zato s posebnom blagonaklonošću treba gledati na greške koje u postojećim okolnostima čini naš Krizni štab. Uslov je, naravno, da propusti i ogrešenja o nauku nisu činjeni svesno, kao posledica podleganja spoljnim pritiscima. Nažalost, postoji niz situacija kada su stručnjaci iz Kriznog štaba postupali pod grubim diktatom politike. 

Jedan od primera je njihov pristanak da se, poput mečke Božane, prepuste zimskom snu od prve nedelje maja do izbora, 21. juna, u doba kad počinku vreme nije.

Drugi je anestezirajući efekat na javnost upornim prikazivanjem stvarnosti u kičerski ulepšanom, pinkovskom maniru. Posle Đurđevdana, kao nebogougodne bile su potisnute reči „zaraza“ i „žarište“, a izmišljen je čitav prigodni novogovor. Tako je odlučeno da je kod nas, za razliku od ostatka sveta, virus naglo oslabio (!), da se učestalost koja se održava na približno istom nivou, pa zatim počinje da raste, nazove repom (!), da se nova žarišta označavaju kao džepovi (!), a da se situacija koja postaje dramatična prikazuje kao da je skoro mirna i pod punom kontrolom (!).

Treći primer je uporno nastojanje da fasciniramo svet kao „lideri“ u broju dnevno obavljenih testova, uz navodno impresivno održavanje pozitivnosti ispod pet odsto. Svi poznavaoci problematike znali su da je broj od desetak hiljada PSR testova naduvan, a da je procenat stvarno pozitivnih nalaza šest ili deset puta veći. Prevara je uočena i u svetu, pa je ulasku naših građana u niz zemalja, uključujući Mađarsku, stavljena rampa. Kada je u sredu ujutro prof. dr Oliver Stojković objasnio da se procenat razvodnjava uključivanjem seroloških testova i zbrajanjem sumnjivih na bolest, već ozdravelih i putnika u inostranstvo, direktorka Instituta „Batut“ istog popodneva je skrušeno priznala tu belodanu istinu, demantujući svoje kolege koje su nas nedeljama zamajavale nesuvislim objašnjenjima (setimo se samo tumačenja ministra zdravlja da se isti ljudi tri puta testiraju tokom jednog dana).

Moglo bi se, naravno, i dalje nabrajati, ali nesumnjivo najdrastičniji i najdegutantniji vid obmane je gogoljevski beskrupulozna skrivalica s brojevima umrlih od kovida 19. Posebno je iritantno što zvaničnici prikazuju razlike kao minimalna odstupanja, a reč je o brisanju polovine, dve trećine ili čak tri četvrtine svih umrlih. Pogledajmo primere: 

- Od 19. marta do 1. juna broj žrtava novog virusa korona za javnost je bio 244, a za Vladu Srbije, prema dokumentu do kojeg je došao BIRN – 632 (!). Mrak je, dakle, progutao 388 preminulih, što čini većinu od 61 odsto.

- U nekoliko dana pre sredine aprila zvaničan broj umrlih od kovida 19 bio je 5-6, a stvarni – četvorostruko veći, 20-23.

- Tokom 38 dana u nišku kapelu dopremljeni su posmrtni ostaci 666 osobe. Većina preminulih, 360, bila je u limenim sanducima s upozorenjem „zarazno“. Čudnom administrativnom akrobatikom dijagnoza je „oproštena“ velikoj većini tih pokojnika, pa je njihov broj sveden na 77, što čini samo 21 odsto! Valja imati na umu da očekivani broj žrtava svih ostalih zaraznih bolesti u celom Niškom okrugu za taj period nije prelazio 1-2.

- Od 22. maja do 26. juna prošlo je 35 dana tokom kojih je broj umrlih od kovida 19 bio najčešće jedan, uz po neku nulu. Pandemija bi morala da se ponovi četiri miliona puta (!) da bi se desila tako neobična raspodela umiranja. Jasno je da je tu grubo intervenisala neka „božja ruka“.

U većini navedenih slučajeva nesumnjivo je da je reč o krivotvorenju. Za niški primer moglo bi se reći da je pravljena razlika između umiranja od kovida 19 i sa njim, na način suprotan uputstvima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Međutim, A. Vučić, P. Kon i Institut „Batut“ odbacili su mogućnost takvih manipulacija. Jedino je S. Janković 22. juna pokušao da relativizuje pitanje dijagnoze, ali ga je tri dana kasnije oštro demantovala D. Kisić Tepavčević („... kao preminule od kovida 19 vode (se) sve osobe kod kojih postoji sumnja na prisustvo virusa...“). Dakle, u skladu sa stavom SZO, prihvata se čak i sumnja pod određenim uslovima!

Slično umiranju, i obolevanju se pristupalo sa podjednako radikalnim „trimovanjem viška“. Drugim rečima, brojevi zaraženih su višetruko umanjivani, pa je, uoči izbora, broj novootkrivenih zvanično bio ispod 100, a stvarno 300-350.

U skladu sa temom, moram da završim patetično: koleginice i kolege štablije, bruka je velika, nađite snage da se izvinite ovom narodu!

Dr Zoran Radovanović