Ljudi sa Sajma za Direktno: Iz nemoći štrajkujemo glađu, država nas je zaboravila

U razgovoru za Direktno.rs, opisali su nam kako je tekao proces dovođenja svih ljudi koji su doputovali iz inostranstva u Beograd, šta ih je sačekalo ispred Infektivne klinike i kako su ih bez ikakvih, naizgled, osnova odveli na Sajam, gde i dalje odbijaju da im daju bilo kakve informacije u vezi sa njihovom situacijom. Dok, kako kažu, iako su testirani pozitivno na koronavirus, rezultate nikada nisu videli, a niko od njih nema simptome bilo kakve zaraze i osećaju se zdravo.

Oni dodaju da je štrajk glađu jedino što su mogli da smisle da privuku pažnju, jer se osećaju "nevidljivo i zaboravljeno", dok njihov očaj i tenzija usled neinformisanja o situaciji od strane nadležnih organa, raste.

- Ovo je naš četvrti ili peti dan na Sajmu, ukratko - uslovi su kakvi-takvi. Ne možemo tu nešto mnogo da se žalimo, popravili su se. Ali problem je što je totalna dezorganizacija, ne zna se ko pije, ko plaća. Ovde su ljudi koji rade totalno dezinformisani, kao i mi. Mi nikakve informacije ne dobijamo šta se sa nama radi. Da li smo ovde u bolnici, ili privremenoj. Zašto niko ne vodi računa o nama, da imamo neki karton, da nam mere temperaturu... (što ništa nemamo i ne rade). Mi smo ovde kao raspuštena banda koja igra stoni tenis ceo dan... Kao neki zatvor sa dobrim uslovima - priča za Direktno.rs jedan od pacijenata koji se nalaze na Sajmu.

Na Sajmu su, prema rečima našeg sagovornika, apsolutno svi dezinformisani, od lekara, medicinskih sestara, do pacijenata.

- Ovi ljudi iz medicinskog osoblja nemaju nikakve informacije, njih ništa ne krivimo. Ima jako ljubaznih ljudi, ima i jedan čovek koji je... Nemam reči. Kao da hoće da nas maltretira. Počeli smo da se skupljamo ovde oko 13, 14 časova da tražimo informacije. Lažu nas... Pričaju nam da se smirimo i da ćemo sutra da dobijemo nešto zvanično. Ovde niko nema papir da je pozitivan na koronu. Nemam ni ja papir da sam pozitivan. To su nam usmeno samo rekli i obavestili nas.

Čak ni slučajevi u kojima zvanično druge države traže pisane potvrde - potvrde o zaraženosti nema.

- Čovek koji je radio u firmi u Hrvatskoj, ovde je smešten. Hrvatska traži papire da je pozitivan, kako bi ta firma obustavila radove tamo. On ne može preko konzulata da dobije rezultat. Od nas niko ne može da dobije papir da je pozitivan. Nema ko da nam kaže zašto. Ovde su ljude poslali i rekli im - tu budite da ima nekoga - tako mi se čini. Nas sa letova su doveli nekih 40, ovi ostali su iz Srbije. Ljudi su tu neki već bili lečeni, koji su imali simptome. Nas 40 svi zdravi k'o dren. Osmi dan, deveti, niko ne ispoljava nikakav simptom. Ja se u životu nisam bolje osećao. Ovde su ljudi koji su testirani i koji navodno imaju koronu, koji imaju 65, 70 godina... Tim ljudima ništa nije. Niko se zakašljao nije. Mi ne možemo da dobijemo nikakav dokaz.

Budući da su u totalnom neznanju, tenzija među ljudima na Sajmu je počela da raste. Zbog toga je usledio štrajk glađu.

- Raste nervoza među nama. Meni ovi uslovi nisu teški, ali ljudima od 65 godina jesu. Ima tu ljudi sa hroničnim oboljenjima. Mi smo sastavili neki tekst, ljudi su se složili da dok ne dobijemo neke informacije, stupimo u štrajk glađu. Mi više ovde ništa ne možemo, mnogo smo nemoćni.

A, sve je počelo još pred dolazak iz inostranstva, da bi agonija počela po sletanju. Organizacija je bila nepostojeća od starta, a informacije nisu dobijali.

- Dobili smo informaciju od ambasade da ćemo biti u karantinu 28 dana. Međutim, kada smo sleteli, nas su smestili u autobuse, bez ikakve najave i odvezli nas na Košutnjak, bez ikakve informacije. Došli da nas testiraju, testirali nas, a onda kada smo imali onaj protest, doneli su rezultate, tačnije, usmeno nam je rečeno da je nas osam pozitivno. Strpali su nas u sanitet i izbacili u 23 časa u ponedeljak ispred Infektologije. Od 23 časa do 8.30 ujutro bili smo ispred Infektologije totalno raspušteni. Nije bilo policije, nije bilo vojske. Nama doktor kaže - ko ste vi? Šta ste vi? Mi smo mogli da odemo kućama. Nas su 15 puta do sada pitali za ime, prezime i JMBG. Ne mogu da nas popišu. Oni su nama izmerili temperaturu i puls. Niko temperaturu nije imao i svi imamo normalan puls. Mi smo deset sati na minus pet bili ispred Infektologije i onda su došli i rekli da idemo na Sajam.

Naš sagovornik ističe da je bilo "svega i svačega", ali da ne želi da ističe šta se sve dešavalo, dok pohvale ima jedino za vojsku i medicinske sestre.

- Vojsci i medicinskim sestrama svaka čast. Vojska je u svakom trenutku pokušala da dođe do informacija i zaista rade za nas i svaka im čast. Zaista se trude da nam izađu u susret. Njih mogu da pohvalim, nemamo nikakvu zamerku. I to jutro kada nismo znali šta se dešava, vojnik je zvao doktorku da dođe - istakao je on i dodao da se već danima "vrte u krug", dok se osećaju kao da ih je država zaboravila.

- Stigli smo u ponedeljak ovde i, eto, jedemo, vrtimo se u krug... Ne vidim da vode neku evidenciju. Ovde ima i ljudi koji su preležali koronu i čekaju nova testiranja. Ima i onih koji se leče već mesec dana. Mi smo došli do zaključka da smo mi ovde poslednje nešto o čemu misli ova država. Imaju da jedu, imaju da piju i ništa se ne pitamo. Tako mi se čini. Toliko smo nemoćni da moramo da štrajkujemo glađu. Ovde ima dece i starijih ljudi, oni neće štrajkovati. Nama je to plan. U to ćemo krenuti sutra. Borimo se da ljudi čuju naš glas odavde. Niko ne spominje Sajam više ni na kakvoj konferenciji. Kao da ne postojimo. Ovde kad se uđe, to je to. Kao da smo nestali sa bilo koje mape - završava ispovest za Direktno čovek sa Sajma.