Ovo nije početak kraja, ovo je kraj

Samo naivni mogu misliti kako je vlast pasivno čekala i strepela od studentsko-građanskog cunamija koji se pojavio u Novom Sadu, a potom krenuo silovito da plavi Srbiju.

Režim je pomno i u strahu pratio sva zbivanja i do detalja planirao kako, kojim metodama da ovaj veličanstveni, autentični bunt i pokret, izvrgne ruglu, uvredi, povredi ga, omalovaži ga, proglasi ga za terorističkim...

To što se plan režima pokazao diletantskim kao očekivani produkt panike njegovih neakademskih kreatora, to možemo i da zabašurimo. Ali, nikada se neće i ne može zaboraviti da je taj plan bio satkan od elemenata očekivanih i priželjkivanih zločina, smrti, stradanja...

Za taj zadatak režim je zadužio posebnu vrstu ljudi kojima je kriminal i sve što uz to ide, profesija. Tu felu koja je, ranijih godina, dokazala u raznim prilikama svoje znanje i "umeće", Vučić je angažovao protiv svog naroda, svoje džave Srbije koju on "neizmerno voli" i kojoj redovno klikče: "Živela Srbija"!

Koju Srbiju? Koji narod?

Takva Srbija i taj narod "u Vučićevom srcu" bili su, zapravo, njegova imaginacija, a od 15-og marta, čak i kao imaginacija, više - ne može da postoji!

Jer, od tog istorijskog datuma predsednik Vučić je postao samo nominalni predsednik države Srbije. Bez velike većine naroda i građana koji čine svaku državu.

LAŽ

Gledati najširi auditorijum u oči i bez da trepne Vučić nam servira "zvaničan podatak" MUP-a da je 15-og marta u Beogradu bilo stosedam hiljada studenata i građana na protestu iz cele Srbije, to može da kaže samo čovek bez skrupula.

Ako je verovati svojim očima, tog dana je u Beogradu bilo oko 500 hiljada ljudi! Najveći protestni skup u istoriji Srbije!

Dakle, neviđena disproporcija laži i istine!

Ako tome dodamo broj roditelja, rođaka studenata, broj onih koji iz raznih razloga nisu mogli da dođu do Beograda da iskažu podršku studentima, broj onih koji su studente srčano i srdačno dočekivali po selima, varošima, gradovima, broj izašlih Beograđana, dobićemo realnu sliku da je Vučić ostao predsednik samo svojim plaćenim poltronima.

ZVUČNI TOP

Zločinačko ispaljivanje nakakvog oružja koje se zove "zvučni top" i to u trenucima kada su u Begradu studenti i građani odavali pomen 15-oro ubijenih ljudi na novosadskoj železničkoj stanici, samo je, Bogu hvala, prošlo bez desetina i desetina mrtvih i povređenih! Moglo je da dođe do užasnog stampeda sa nesagledivim posledicama.

Vučić nas je "utešio" rekavši da to nije bio zvučni top, već, neka puška za dronove?! A, ko je tom zločincu dao naredbu da povuče oroz?

ONI KOJI HOĆE DA UČE

Po naredbi Vučića Pionirski park je, preko noći, postao paravojno šatorsko leglo problematičnih ljudi sumorne i sumnjive prošlosti. Sve pod uvredljivo providnom parolom da je to kamp "studenata" koji "hoće da uče"!?

Umesto udžbenika imali su kamenje, ogradu, traktore i policiju koja ih je čuvala?! Vrhunac licemerja i uvrede zdravog razuma je bila "molba" predsednika da ti "budući naučnici" napuste u subotu taj improvizovani "studentski grad". Oni su tu "naredbu" predsednika "odbili".
Da nije tužno bilo bi mnogo smešno!

Da se ne prisećamo mnoštva drugih gluposti i drskosti kojima su nas čašćavali Brnabićka, Vučević, Vulin… Možemo, sa osećanjem ponosa, da konstatujemo kako je Srbija, na planetarnom nivou, postala - brend!

Nemojmo da se iznenadimo kada na nekim protestnim skupovima u Evropi i Svetu budemo videli transparent sa natpisom: SVET JE SRBIJA!

Živan Haravan