O četiri preminule bebe pričali smo samo tri dana

Šta smo dobili time što je epidemija prijavljena, ako je javnost za smrt četiri bebe saznala 31. januara 2024.godine, i to u emisiji na javnom servisu koja je bila posvećena nekoj drugoj temi. Pa je, kao uzgred, jer je važno, doktor Vukomanović saopštio da imamo teške slučajeve velikog kašlja i čak četiri smrtna slučaja beba!

Bez jasne odrednice kada se to desilo, u kom vremenskom periodu i bez ikakvih drugih podataka. Kao da se dešava nešto što je uobičajeno i ništa posebno važno i strašno.

Ministarstvo zdravlja je izdalo neko šturo saopštenje iz koga se ništa nije moglo saznati, a ministarka zdravlja je nekoliko dana nakon toga izjavila da epidemije zapravo ni nema, da je samo povećan broj obolelih, da ih ima samo oko 900 i da to, za nju ne predstavlja epidemiju!

Smrt četiri bebe nije ni pomenula!

Ako je četiri smrtna slučaja beba mlađih od tri meseca koje nisu ni stigle da se vakcinišu za nju samo povećan broj, koliko je potrebno beba da izgubi život da bi prijavljena epidemija nadležne obavezala na preduzimanje nekih značajnih mera?

Bebe su umrle od bolesti koja je gotovo iskorenjena i od koje ne bi smelo ni da oboli nijedno dete, kamoli da umre. Ako 2022. godine u Srbiji nije prijavljena ni jedna obolela osoba od pertusisa, a od 1.9 2023. do 31. 1 2024. godine, 1596 slučajeva obolelih, epidemija je više nego evidentna.

Doktor Vukomanović je napomenuo da u Institutu za majku i dete ima dece sa teškim, po život opasnim pneumonijama, da ima pleuralnih izliva, čak i empijema pleure, jer na viziti viđa da su ta deca drenirana. I empijem (gnojna kolekcija između dva lista plućne maramice), je takođe bolest koja ne bi smela da se dogodi u 21. veku. Naročito ne deci.

Pertusis, tešku, veoma zaraznu bolest, vakcina je gotovo iskorenila. Javljala se ona sporadično i predhodnih godina, ali bez težih slučajeva. Međutim, u 2023. godini beleži se značajno veliki broj obolelih i to još od početka septembra prošle godine u zemljama regiona. To je svakako trebalo da bude alarm i za našu zemlju da se situacija prati i shvati najozbiljnije moguće.

Da bi se izbegla epidemija perusisa, morbila i drugih zaraznih bolesti, potrebno je da se deca vakcinišu redovno i pravovremeno, i da se postigne obuhvat vakcinacijom od 95 odsto. Srbija je daleko ispod tog obuhvata i posledice su neminovne.

Institut za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut je, tek na zahtev za objavljivanje informacija od javnog značaja, objavio tražene podatke. Iako je po zakonu dužan da te informacije objavi u roku od 48 sati, objavljene su tek posle nekoliko dana i izgledaju ovako kao što je predstavljeno na tabelama.

Zašto je bitna pravovremenost informacija?

Da bi se pojačao epidemijski nadzor i da bi se sprečile teške posledice.

Ko je odgovoran što za smrt dve bebe u oktobru i novembru 2023. godine, javnost saznaje tek 31. januara 2024. godine, a u međuvremenu su se dogodila još dva smrtna slučaja od pertusisa.

Ta vest je trebalo da se objavi odmah, da prekine sve druge i bude važnija od svih drugih vesti.

Četiri preminule bebe do 1. februara imale su od jedan do tri meseca i njihov uzrast još uvek nije dozvoljavao vakcinaciju. Dve preminule bebe su sa područja Novog Beograda, jedna je iz Užica, jedna iz Bora.

Stručna i zainteresovana javnost nije obaveštena da je prva beba od velikog kašlja umrla u periodu od 20-30 oktobra, a druga u novembru.

Zar to nije razlog za alarm, zar javnost ne treba da blagovremeno sazna takve informacije i zašto se ćutalo o tome?

Mnogo je pitanja bez jasnih odgovora, a o razlozima izostanka i kašnjenja informacija, možemo samo da nagađamo.

Postoje više mogućih razloga za kašnjenje informacije o prvom smrtnom ishodu:

- Možda nije bilo nikog ko bi tu informaciju prosledio jer je zadužena osoba bila na odmoru, bolovanju;
- Možda nije bilo nekog iz tehničke službe ko bi tu važnu informaciju postavio na sajt Instituta za Javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut!?
- Možda imaju, mnogo posla, a malo izvršioca...
- Možda neko ko je odgovoran za informisanje javnosti nije shvatio koliko je to bitno i nije znao da je epidemija pertusisa u jeku, pošto zvanično nije bila prijavljena, pa nije ni razumeo značaj alarmiranja javnosti;
- Možda neko nije odobrio da se ta informacija prosledi;
- Možda je neko namerno zadržao informaciju zato što je "politički nezgodna";
- Možda je neko namerno "sklonio" informaciju da bi je kasnije iskoristio za dizanje "dimne zavese" kada neka druga politička pitanja priprete da ugroze vlast;
- Ili se možda dešava nešto čega javnost nije ni svesna da postoji kao problem u Institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut ili zdravstvenoj administraciji na nivou države.

Sve ovo je neka potencijalna gradacija od nedostatka resursa, preko nedostatka kvalifikacija do zlonamerne manipulacije informacijama od javnog značaja.

Šta god da je uzrok, nešto od navedenog ili nešto sasvim drugo, posledice nepravovremenog izveštavanja su velike i strašne.

Da su lekari i javnost bili na vreme i jasno upozoreni da u regionu ima mnogo obolelih od pertusisa, drugačije bi reagovali. Mladi lekari nikada nisu imali prilike da vide zastrašujući izgled deteta obolelog od perusisa ili da čuju razdirući kašalj. Da su mogli to da prepoznaju, svakako ne bi pravili opstrukciju testiranju, ne bi se dešavalo da ih pacijenti pitaju da možda nemaju veliki kašalj i da sami traže uput za testiranje. Pacijenti bi blagovremeno dobili odgovarajuće antibiotike i terapiju za ublažavanje kašlja. Mnogi roditelji bi se uplašili i odveli svoju decu na vakcinisanje, a možda bi neki od ovih dečijih života bili spašeni.

Javnost, mediji, novinari, građani... su i ovoj temi posvetili čitava dva do tri dana, jer su se u međuvremenu pojavile neke druge, mnogo važnije teme nego što je smrt četiri novorođena deteta od bolesti za koju postoji efikasna preventiva.

Dr Slavica Plavšić

* Podaci sa sajta Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut