Ko laže taj i krade...

Lažu Francuzi, nemaju pojma, koštaće ih to pet puta skuplje. Nisu naši finansijski stručnjaci, na čelu sa Sinišom Malim, budale (to nikako), pa da toliko pogreše. Imamo mi debelo iskustvo sa cenama investicionih radova, dokazano na hiljadama kilometara izgrađenih auto-puteva i drugih koridora.

A potreban im je i jedan Veroljub Arsić, stručnjak iz Požarevca - završio srednju Elektrotehničku školu u Obrazovnom centru, "13. oktobar" u Kostolcu, stalni predsednik skupštinskog Odbora za finansije, pa da podvikne ćlanovima Fiskalnnog saveta: Nećete valjda vi da dovodite u sumnju ono što naša Vlada predlaže!

I naši, nazovi stručnjaci, sve navodno renomirani profesori ekonomskih fakulteta, kod takvih argumenata podviju repove i zaćute. Ne pada im na pamet da "uzmu kapu" i kažu: Gospodo, dozvolite da se mi odjavimo!

Naravno, mi tih 15 milijardi evra za projekat Expo nemamo, ali ništa zato - zadužićemo se, i tu imamo iskustva - pre dolaska SNS na vlast, 2012. godine, javni dug je iznosio 15,85 milijardi evra, sada je negde oko 36 milijardi evra! Oni navodni ekonomski stručnjaci upozoravaju da ćemo već u ovoj godini za kamate morati da platimo oko 1,5 milijardi evra - a kamate u svetu imaju tendenciju rasta. I sve to kod budžetskog deficita kao stalne budžetske stavke.

A sad malo ozbiljno. Predsednik Vučić se diči time da su samo par meseci pre izbora svi pokazatelji govorili - čak i njihovi, da su oni u zaostatku za oko 10% u odnosu na udruženu koaliciju "Srbija protiv nasilja". Kako se posle samo tih nekoliko meseci moglo desiti da prema zvaničnim podacima koji su upravo objavljeni, SNS ima u Beogradu 49 mandata, a udružena opozicija 43.

Stoji činjenica da je jedan od glavnih razloga broj uvezenih "Beograđana" iz bratske Republike Srpske, sa jednodnevnim prebivalištem u Beogradu. I tu ovom narodu treba objasniti da prebivalište može da bude samo jedno - dakle ili u Beogradu, ili u Republici Srpskoj, a da je boravište mesto gde čovek trenutno boravi i da se to ne može povezivati sa pravom građana Republike Srpske da istovremeno imaju i državljanstvo Srbije, te da stoga imaju pravo da na republičkim izborima glasaju i tamo i ovde.

Dakle, na parlamentarnim izborima - da, na lokalnim - ne, i to je prva stvar koju naša opozicija treba jasno i glasno da razjasni i objavi, a ne da ćuti na argumente Ane Brnabić koja to zloupotrebljava uopštenom formulacijom da ti ljudi imaju pravo da glasaju i tamo i ovde.

Međutim, nije to i jedini razlog. Neko je izračunao da je u Beogradu bilo 30% takvih glasača. Ako se taj procenat odbije od ukupnog broja izašlih na glasanje, proizilazi da je jedva pedesetak procenata "pravih Beograđana" izašlo na glasanje. Prema tome, u ovom postizbornom periodu, kad vam se neko od prijatelja požali na stanje u zemlji, pitajte ga ne samo za koga je glasao, već i da li je izašao na glasanje.

Ali, ni to nije dovoljno. Oni koji se bave izborima, upozoravaju i na kvalitet izborne kampanje, pa kažu da se oni iz vlasti bave konkretnim temama - lagali pritom ili ne, a da se opozicija iscrpljuje u šetnjama sa uopštenim proglasom - Stop nasilju!

Niko i dalje ne bi smeo da negira snagu ulice - dakle i šetnje građana, ali teme moraju da budu konkretne, kao na primer ona o Expu, sa početkom ovog teksta, a to onda otvara i druge teme - cene izgrađenih auto-puteva, nacionalnih stadiona...

Dragiša Čolić