Ma, kakve lopte, kakvi bakrači...

Nego, hajde svi lepo telefone u ručice, imate wi-fi sigurno, pa igrajte neke igrice. Te vaše Fortnajte, Tik Tokove i ostalo. Ko je još video da se deca igraju napolju! A ako nemate internet - trk kući, pa uključite Pink ili Happy, emituje se neki rijaliti program sigurno. Sedite lepo na kauč, da se ne umarate, isključite pametne glavice i upijajte što više vulgarnosti, nasilja i bestidnosti.

U zdravom telu je i zdrav duh, pa ćete vrlo brzo od trčanja za loptom doći do razmišljanja svojom glavom. I očas posla eto nas u državi gde se cene obrazovanje, vaspitanje, struka i moral! Tja! Jer, ko će onda da glasa za velikog vođu? Ko će mu osigurati da na vlasti bude još koliko poželi? Da rasproda Srbiju, a od onoga što ostane napravi privatan biznis?

Omaž rukovodstvu škole "Starina Novak" u kojoj je deci zabranjeno da igraju fudbal. Ma kakve god bile okolnosti, deca moraju da budu deca. Pa i ako se radi rekonstrukcija ili nema ograde, treba pronaći rešenje. Najlakše je zabraniti. Od početka ih ubijamo u pojam, ograničavamo, stavljamo u kalupe. Zato i ne čudi što smo dovde stigli.

Ali, da ne bi bilo sve tako crno… U nedelju, 17. decembra dobijamo još jednu šansu da se borimo i za decu i za one najstarije. Da se borimo za sebe. Za sadašnjost i budućnost. Za normalnost. I budimo oprezni, možda nam je ovo i poslednja šansa.

Bojana Tatić