Raskol umesto ujedinjenja

Tek što je isteklo trodnevno primirje povodom nacionalne žalosti, predsednik se našao u retkoj situaciji da mu događaji izmiču kontroli, pa je na spontani revolt javnosti odgovorio pokretanjem revanšističke ofanzive.

- Dok sam živ boriću se sa svima vama protiv najgoreg ološa koji svoju jedinu šansu vidi u tragediji Srbije. Moraćete uvek da se borite protiv ovih hijena za spas i budućnost naše zemlje - huškao je Aleksandar Vučić svoje pristalice čim je najavljen prvi protest protiv nasilja.

Ratovi, prirodne katastrofe ili velike tragedije po pravilu homogenizuju narod, ali kada je predsednik deo tog svog naroda nazvao "ološem" i "hijenama" bilo je jasno da će dva masovna ubistva postati katalizator podela, a ne ujedinjenja.

Dve nedelje kasnije, umesto da bude okupljena u bolu, Srbija je postrojena u dve kolone potvrđujući dubinu raskola koji se sistematski kopa poslednje decenije. Na jednoj strani Srbija duboko uznemirena oko svoje budućnosti, na drugoj narod koji ne razmišljajući, ili u strahu, bira prošlost.

Predsednik i njegovi savetnici kao da su zaboravili na ispitivanja javnog mnjenja prema kojima određuju svoju političku astrologiju. Svako opipavanje pulsa javnosti moralo je da govori o veoma potresenom narodu koji je pokušavao da nađe odgovor na pitanje: kako se sve ovo Srbiji dogodilo?

Kada je narod izašao na ulicu, nije postavljao pitanja. Nije bilo transparenata. Samo nema, dostojanstvena i sasvim spontana, autentična šetnja. Vučić se uplašio naroda na ulicama. Tako je otvorena serija njegovih reagovanja koji su bili greška za greškom.

Greška broj 1: Zašto predsednik nije otišao pred školu "Vladislav Ribnikar" da upali sveću ubijenim đacima? Da se pojavio sa "kobrama" iz obezbeđenja, bilo bi više nego nedolično. Da je došao bez njih znao je da rizikuje da ga ljudi izvižde i ko zna šta mu poruče pred kamerama. Možda je u strahu od vračarske ulice pravilno odabrao manju štetu, ali njegova je obaveza bila da se pojavi. Pa šta bude.

Vučić naknadno kaže da je otišao u crkvu i zapalio sveću. Kada? Koju crkvu? On ne bi prošao neopaženo. Premijerka dirljivo izjavljuje: nismo želeli da politizujemo tragediju. A ne smeta im da politizuju Noletovu ili pobedu odbojkašica.

Greška broj 2: Održan je prvi masovni protest, ne samo po ulicama Beograda. Uz višak nervoze i manjak kreativnosti Vučić se oslonio na iritirajuće nipodaštavanje broja učesnika.

Pokrenuta je stara mašinerija. Korišćen je rečnik iz vremena Slobodana Miloševića i njegovih "šačica šetača" koje je "Pink" preimenovao u "šačice mrzitelja". "Lešinarski skup opozicije predvodi ološ". "Političke stranke kroz proteste pozivaju na nasilno preuzimanje vlasti".

Ćorav je posao prebrojavanja „u glavu” tempiranim snimcima iz dronova koji su verodostojni koliko i njihov vlasnik. Vređa čulo vida. Uvredljivo omalovažavanje samo iritira hiljade ljudi koji su samo hteli da izraze negodovanje zbog nasilja.

Greška broj 3: Umesto da se presabere, da dođe do saznanja da protestnu povorku nisu organizovali opozicionari i da je u njoj bilo mnogo apolitičnih ljudi i još više mladih kojima je to bio prvi društveni angažman u životu, predsednik ih je sve kolektivno nazvao "hijenama i lešinarima". "Zli, neobrazovani i manjkavo inteligentni", piše u sramnom saopštenju SNS-a Vračara.

Pucanj u sopstvenu nogu kao potvrda da predsednikov krizni menadžment ne funkcioniše i da on zbog toga gubi nerve. Sve je potvrđeno još većom masovnošću drugog protesta protiv nasilja koji je, za razliku od prvog, počeo da bude politiziran. Vučić kao da je to tražio.

Greška broj 4: Vučić, Brnabić, Mali. Tri u jedan lica na "Instagramu". Kakav bljutav pokušaj montažne foto-duhovitosti kao odgovor na pogrešno emitovanu foto-montažu. Posprdan potpis širio je zlo.

Opasno je to poigravanje sa voljom najvećeg protesta u Beogradu od 5. oktobra. Ako je to želja da se iz sigurnog skloništa cinično pošalje poruka neuzdrmane snage, onda je to veliko nepoznavanje politike i društva. Protesti su se ticali nasilja. Nasilje 18 ubijenih, polovina dece. A trojka u osmehu. Sramno! Premijerka je, nesvesno, poslala pozivnicu na protest novim hiljadama nezadovoljnih.

Greška broj 5: Neskriveno ljut što mu je toliki broj ljudi izmakao kontroli i samoinicijativno izašao na ulice, predsednik za 26. maj zakazuje „najveći skup u istoriji Srbije” da bi tada objavio važne političke odluke. Mogao je to da uradi bez troška od više miliona evra.

"Pozivamo sve ljude koji žele dobro Srbiji, koji žele da sačuvamo Srbiju, da je odbranimo od onih koji bi da je uruše i da je unište po svaku cenu i da pokažemo na miran, dostojanstven, ponosan i demokratski način da Srbiju niko ne može da oduzme njenim građanima".

Stotine autobusa iz unutrašnjosti blokiraće Beograd. Mahaće pridošli zastavama. Sendviči i voda, možda i nešto u kešu, biće podeljeni na revers. Partijske vođe puta pažljivo će na ulazu kontrolisati da kvote budu ispunjene, a na izlazu pratiti da neko ne umakne iz kolone da bi posetio tetku ili manifestaciju naprednjačkog slavlja zamenio sedenjem u nekom kafiću.

Zaposlenima po javnim preduzećima nije ni bilo potrebe reći šta im je činiti. Ostalima je davno dato do znanja da je bolje da se dobrovoljno pridruže nego da ih u ponedeljak sačeka otkaz ili premeštaj na slabije plaćeno mesto. Biće tu i onih koji jedva čekaju da uživo vide svog idola potajno se nadajući da će ga poljubiti i zahvaliti mu kao spasiocu Srbije.

Razdragani rentanarod iskazaće organizovanu i naučenu lojalnost, ali replika miloševićevske scenografije ipak će, mimo želja njenih autora, potvrditi da je bivši lider socijalista imao masovniju i autentičniju podršku naroda na Gazimestanu. Baš kao što je izgledala i sahrana Zorana Đinđića. O Josipu Brozu da i ne govorim.

Može to Vučića da nervira, ali ubeležiće on još jednu pobedu od 5:0. Ako je "njih" bilo 40.000, "mojih" će će biti 200.000. Čemu te megalomanske ambicije? Da bi pokazao da narod nikoga u istoriji nije kovao u zvezde kao njega? Da nikada toliko ljudi nije klicalo vođi?

Greška broj 6: Pokušaće Vučić još jednom da podeli Srbiju. Na patriote koji će na braniku mitinga braniti zemlju, i one koji bi da je "unište po svaku cenu". Srećom, među ljudima koji će biti transportovani za Beograd mnogi su protiv nasilja. Uključujući i one koji smatraju da je nasilje prisiljavati ih da sednu u autobuse.

Ljudi koji se sve masovnije bune privođenju na miting samo su još jedna potvrda da se iza svega krije potemkinovska fasada. Predsednik to dobro zna, ali vođen osvetničkim žarom Guliver baš hoće da Liliputancima pokaže koliko su mali, bedni i bezvredni crvići.

Ako je miting organizovan zarad odbrane "slobodarskih, demokratskih vrednosti Srbije", značilo bi da su na drugoj strani samo neprijatelji. Neće biti.

Greška broj 7: Niko nema pravo da ljude koji drugačije misle tako osiono ekskomunicira iz društva, da ih vulgarno anatemiše i proglasi za parije.

Ponajmanje bio to smeo ovako tužnim povodom, od kojeg je sve počelo, predsednik svih građana Srbije, ali njemu se može. Zato i živimo u zemlji paradoksa: demokratske vrednosti brani onaj ko ih punu deceniju urušava ne dozvoljavajući da društvo slobodno prodiše. Srbija iz duboke socijalne krize izlazi podeljenija i konfliktnija. Što je loš znak za budućnost.

Boško Jakšić