Neka ih

Za trenutak su zanemeli oni koji su mrzeli nas, mlade iz devedesetih, koji su se užasavali parole "Beograd je svet". Sve njihove laži su se razbile o stenu istine koju smo nosili. Svaki novi dan dodaje bar po jedno nedelo koje izvodi još više ljudi na ulice, ormari su im postali pretesni za sve kosture koje su skrivali, nestale su maske koje kriju lice zla iza lepih parola i velikih dela.

Budimo mudri.

Neka ih.

Ne treba sprečavati hiljade autobusa sa kupljenim, ucenjenim ili uplašenim ljudima da krenu put Beograda. Nismo mi ti koji treba da ih spreče da budu uterani u metalnu ogradu koju čuvaju ćelavi momci u crnom. Nismo mi ti koji treba da ih spreče da budu zatvoreni, bez slobode kretanja i slobode mišljenja. Nismo mi ti koji treba da ih sprečimo da crvene ceo život.Oni treba da spreče sebe da odu na kontramiting protestima protiv nasilja. Mi ne treba da im damo alibi, oni treba da shvate da ne smeju da daju alibi onome ko više od decenije uništava naše društvo!

Ako odluče da ćute i idu neka ih. Srećan im put, prijatne dnevnice i sendvič.

Pre "Veličanstvenog mitinga" desiće se litije koje će na ulicu izvesti sve one koji nisu hteli da šetaju za mir i sigurnost naše dece, ali će rado šetati za telom Nikolaja Velimirovića, svetitelja koji nije voleo vodu, druge religije, žene, ali mu Hitler nije bio mrzak. Šetaće sa patrijarhom, čuvenim borcem protiv najvećeg neprijatelja porodice - rodno senzitivnog jezika.
Neka i njih. Neka prizivaju boga dok krše njegove zapovesti, neka glume predgrupu predsedniku. Nećemo ih provocirati, nećemo pokušavati ono što su učesnici litija pokušavali da urade nama prošlog petka.

Mi, koji ćemo šetati posle svih njih, u subotu ne treba ni da mislimo o njima. Ne treba da nas interesuje broj ljudi na tim skupovima, jer za nas ljudi nisu statisti u igri života, nisu puki brojevi, već ljudi sa imenom, prezimenom i obrazom. Mi ne pričamo o grobovima predaka, ni o carstvu nebeskom. Mi smo na ulicama da ne gledamo grobove naših potomaka! Mi smo na ulici jer mir i život bez nasilja ne treba da budu rezervisani za nebo, već za nas, našu decu, naše unuke, ovde, na zemlji!

Srbija više nikada neće biti ista. Ne znam koliko nam kilometara i vremena treba do slobode, ali znam da pre cunamija ima mnogo plime i oseke.

Srbija više nikada neće biti ista jer smo dobili najtežu bitku, bitku za hrabrost.

Aleksandra Ćurčić