Kikindska (ne)kultura

Prve pozorišne trupe, hor i prva čitaonica datiraju iz prve polovine 19. veka, a na njihovim tekovinama Kikinda je izgradila današnje "Narodno pozorište", ADZNM "Gusle" i Narodnu biblioteku "Jovan Popović". Kikinda je grad ludaja, mamuta Kike i sova i svaki od ovih simbola ima svoju mainfestaciju sa brojnim sadržajima. Domaćin je međunarodnom festivalu narodnih orkestara "FENOK", festivalu kratkih priča "Kikinda Short" i internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti "Terra" koji svake godine okupe veliki broj učesnika i posetilaca iz celoga sveta.

Iz Kikinde i njene okoline potekli su Raša Popov, Mika Antić, Dušan Vasiljev, Jovan Ćirilov… I mogla bih tako da nabrajam na nekoliko stranica. Međutim, mora da postoji i ono čuveno "ali".

Kikinda ujedno ima i onu vrstu ljudi koji u pozorište idu samo kada je premijera, da bi bili viđeni kako se kulturno uzdižu. I redovno im u sred predstave glasno zvoni mobilni telefon, jer su manire ostavili u foajeu. Na prelepom gradskom trgu jednom godišnje se pravi ajvar ("Izađi mi na teglu") i vuku se kamioni (takmičenje "Strongman").

Kikinda ima gradonačelnika koji na utakmici lokalnog fudbalskog kluba psuje i pljuje sudiju. U proteklom periodu ostali smo bez čuvenog "Jazz festivala", jer lokalna samouprava ne želi da uloži ni dinar u ovu manifestaciju. A koncertu osuđene kriminalke prisustvuje više desetina puta ljudi nego koncertu Vlatka Stefanovskog. Ako je ona "srpska majka", gde mogu da potpišem da se odričem državljanstva?!

Nisam sigurna koja strana bi prevagnula kada bismo sve to rasporedili na nevidljive terazije kulture. Možda ona prva navedena. Ali ipak, baš zbog tih divnih sugrađana koji napune pozorišnu salu jer uživaju u ovoj umetnosti. Zbog tih malobrojnih koji redovno posećuju izložbe, književne večeri i muzejske postavke. Zbog tih kojima je draži smeh dece na trgu od mirisa pečenih paprika, iskreno se nadam da će prestižnu titulu poneti neki drugi grad. Jer će u suprotnom ovde da nagrnu svi oni, pre svega stranački vrlo podobni, a uz to i sve osim kulturno osvešteni, čiji je cilj samo zarada. Naravno, u pratnji autobusa iz cele Srbije.

Od drveta koje je raslo za dršku od motike ne može da se napravi violina. Tako ni od naprednjaka ne možemo da očekujemo išta kulturno.

Bojana Tatić