Čiji je zapravo Simo Spasić?

Ko je Simo Spasić, manje više, znamo svi. Osuđeni silovatelj, siledžija i još mnogo toga ružnog. To je tako, postoje takvi ljudi svuda. Nema dileme međutim, da bi u svakom normalnom društvu, ili kako ja ono dosadno kažem, u svakoj pravnoj državi, ovaj tip bio u nekoj ustanovi zatvorenog tipa. Koja bi to ustanova bila, nisam do kraja kompetentan da vam kažem, ali ono što kao čovek iz pravne struke sa sigurošću mogu da tvrdim, Sima Spasić ni u jednoj normalnoj državi ne bi bio na slobodi i ne bi imao mogućnost da maltretira, preti i ugrožava sigurnost drugih ljudi, ma kako se oni zvali, te ma kakva bila njihova politička ili sociološka ubeđenja. Ajde da vidimo, ko je takvom tipu dao mogućnost da za njega sazna bilo ko?

Kao čovek koji učestvuje u opoziconim aktivnostima više od pet godina, često sam ga sretao. Neuredan, bahat, primitivan, nepristojan, sa megafonom u ruci godinama pokušava da spreči opozicione lidere i aktiviste da se njihov glas čuje i u onim malobrojnim medijima, koji smeju da izveste o ovim događajima. Ne znam šta je dobio zauzvrat, ali znam da je redovan gost na ružičasto-srećnim televizijama, da je postao uvažena javna ličnost i perjanica aktuelnog režima. Naravno, ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupa.
Nakon, po ko zna koji put izrečenih gnusnih pretnji, počinje da smeta onima koji su ga stvorili. Oglasio se dakle moj kolega advokat Vladimir Đukanović, koji je pretnje ocenio kao jezive i pozvao na Spasićevo procesuiranje. Ali, za razliku od mene, koji sam godinama u opoziciji (što je moje nesporno pravo) kolega Đukanović je deo vlasti (što je njegovo nesporno pravo).

Ono što želim da ovde zamerim mom kolegi Đukanoviću je činjenica da se svih ovih godina nije uspotivio pravljenju kulta od tipa kakav je Sima Spasić. Ni usprotivio, niti učinio bilo šta da to zaustavi, a kao pripadnik režima, mogao je bar da pokuša.Podsetio bih kolegu Đukanovića, da je mnogo toga u proteklih pet godina bilo jezivo. Toliko toga, da zbog obimnosti teksta to ne mogu da navedem. Neki tipovi uznemiravali su decu Dragana Đilasa pre tačno tri godine. E sad, što se mene tiče, zna se gde sam bio te večeri 4. maja 2020, što je utvrdio i moj Luka Laban. Gde je te večeri bio moj kolega Vladimir Đukanović? Mislim da znam, ali neka nam sam kaže, ako hoće. Možda je i zaboravio. Ali, ja sam hroničar jednog mračnog vremena, te je sve ostalo u nekim kolumnama.

Naravno, uzvikivanje sa krovova zgrada nije jezivo kao pretnje Sime Spasića, ženskom delu porodice Ivanović, ali je ipak jezivo. I da li moj kolega Vladimir Đukanović vidi neku vezu između toga što je poveća grupa huligana sa krovova najčešće tuđih zgrada, za vreme policijskog časa, preko ozvučenja, maltretirala ne samo Đilasovu, nego i mnogu drugu decu u Beogradu, ali i celoj Srbiji i pretnji koje su izrečene porodici Ivana Ivanovića?Uveren sam da su ova dva spomenuta, kao i veliki broj ovde nespomenutih, ali dovoljno jezivih događaja, još kako povezani. Kad se gaji atmosfera linča, ona se brzo otrgne kontroli i vrati upravo onima koji su počeli da je proizvode.

Jer režim kome pripada i kolega Đukanović stvorio je Simu Spasića, ali i mnoge druge, bojim se gore čak i od njega. I da, isključivo režim snosi odgovornost za to. Zbog pozivanja, organizovanja, a potom nečinjenja. Zbog spavanja ne samo Zagorke Dolovac, već mnogih drugih u tužilaštvu, ali i drugim državnim organima. I tako smo stigli do društva u kome je svaka vrsta nasilja, a naročito nasilje nad slabijima - decom i ženama, svakodnevna pojava.

Dobro je što osude Siminih pretnji stižu. Ali, ne verujem u iskrenost baš svih.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)