Odbrana Marka Janketića je dužnost svih nas

Ne volim da bilo ko ode, posebno ne neko talentovan kakav Marko nesporno jeste. Ali, 'ajde da vidimo od čega to Marko tačno hoće da ode? Upravo od svega onoga što mu se dogodilo nakon izjave koju je dao. Strašne su pretnje koje je dobio, ali pomračenih umova ima svuda. Verujem da će tužilaštvo za visokotehnološki kriminal uraditi svoj posao. Mene je podjednako kao i pretnje koje je dobio od umobolnika, iznerviralo pitanje nekog tipa koji je sada deo režima (mogao sam da pronađem ime, ali ne znači mi ništa) - koliko je Marko zaradio igrajući neku ulogu?

Dakle, ako je bilo ko zaradio novac radeći svoj posao, bio on pekar, lekar, apotekar ili u ovom slučaju glumac, on po mišljenju mediokriteta koji čine današnji režim, nema pravo da iznosi svoje mišljenje o stanju u državi i društvu. I upravo je to ono najstrašnije što nam se dešava. Očekuje se da budemo zahvalni za to što smo živi.

Narod treba da bude srećan dok se bije za pakovanje najgoreg mesa u stranom trgovačkom lancu, dok deca od dostavljača hrane kradu pljeskavicu jer su gladna, a ona sita tuku profesore koje nema ko da brani, jer direktor kaže, ćuti ne talasaj, daj da zataškamo to, tata mu je poverenik SNS-a, maloletnici se kockaju i prebijaju na smrt, droga se kupuje u školskom dvorištu lakše nego užina, radnice u fabrikama stranih investitora koji su dobili nerazumne subvencije umiru, sve je korumpirano, razvaljeno i uništeno…

Kasta na vlasti se bezgranično bogati, njihovi mladunci divljaju automobilima po centralnim gradskim ulicama, ismevaju policiju, prete građanima, žele da ukinu krivična dela koja im ne odgovaraju, jer ne žele da ih u svojoj bahatosti i osionosti bilo ko ili bilo šta sputava, klinci postaju direktori važnih državnih firmi, samo zahvaljujući bliskosti sa vođom ili njegovom porodicom.

I o svemu tome ne smemo da govorimo, pišemo, mislimo… Moramo biti pokorne sluge, srećne što imaju koricu hleba, metar neba i nacionalne frekvencije zbog kojih kolektivnom lobotomijom postajemo ponosni jer smo ekonomski tigar, te više verujemo bajkama sa ružičasto srećnih televizija, nego tuči u megamarketu koja se odigrala pred našim očima.

A ako nešto od ovoga slučajno primetimo, dobićemo medijsku golgotu, u kojoj će nas oholi primitivci koji žive na našoj grbači osuditi da smo nezahvalni, jer smo ponekad i plaćeni za nešto što uradimo.

Nisam se u svemu složio sa Markom. Tačno je da i za njegovog i za mog života u Srbiji nije bilo dobro, ali nije bilo isto pre deset godina. Nikad nije bilo ovako.

A da nikad nije bilo ovako, osetio je i sam Marko koji je rekao tri rečenice, koje je samo u martu reklo 5.000 ljudi i otišlo odavde.

Idi i ćuti, poruka je aktuelnih vlastodržaca.

Ne, gospodo. Malo ste se zajebali. Ostajemo i borimo se. U toj borbi, sada treba da odbranimo Marka, a onda i sve nas.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)