Kako dalje?

A bilo je očekivano da to krene ne od advokata, već od onih maltretiranih, jer kad slušam priče pobunjenih, bolje rečeno probuđenih tužiteljki, pitam se da li je normalno da odrasli ljudi trpe taj teror. To je atak na dostojanstvo ličnosti koje častan čovek ne može da trpi ni po koju cenu - uzmeš kapu i kažeš: Gospodo, dozvolite da se odjavim! Ne pričam ovo napamet! Svi smo mi ponekad bili u takvim situacijama a uvek može da se nađe neki razlog koji te dovodi u dilemu da tako ne postupiš - zaposlenje, kredit, deca, a to nas ubi.

Ne bih želeo da pobunjene tužiteljke ovo shvate kao prekor - njima hvala što su prve ustale.

Ovo je upućeno onim drugima, jer ne zaboravite onu Nimelerevu: Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam bunio jer nisam bio komunista. Zatim su došli po sindikalce, a ja se nisam bunio jer nisam bio sindikalac. Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam bunio jer nisam bio Jevrejin. Onda su došli po mene, a više nije bilo nikoga da se pobuni za mene.

Tužiteljka Ljiljana Mauković, koja se javno priključila pobunjenim koleginicama Savović i Paunović, reče u gostovanju na N1 da je jedan od vidova maltretiranja i stalno bezrazložno premeštanje ne samo iz odeljenja u odeljenje, već i iz jedne kancelarije u drugu, a ako je premeštanje u okviru istog odeljenja, stalno menjanje kolega sa kojima ćete sedeti u istoj kancelariji.

Pritom reče da u beogradskom Višem tužilaštvu postoji i neformalna podela na starije i mlađe kolege koji se neprekidno od nekud dovode, tako da sve to utiče i na obavljanje posla.

Čini se da sve to nije bez razloga. Oduvek su postojali oni odani, pa je za pretpostaviti da je došlo vreme i da svaki zaposleni ima svog špijuna, a ako je to tako, onda je u pravu sudija Majić kad kaže da nailazi vreme većih pritisaka unutar pravosuđa, s tim što će to sada biti unutrašnji sukobi kolega sa kolegama - odanih protiv onih drugih.

Na redu su sudije. Očekuje se da i oni ustanu, jer ako je tačan podatak da danas u sudovima ima četiri miliona nerešenih i tekućih sporova, onda je to samo po sebi kolaps sudovanja, bez obzira ko je sve za to kriv. Ko u tom kolapsu pristaje da mirno radi - i presuđuje!

Ostaje pitanje kako dalje i tu već nailazimo na jednu rekao bih veštačku dilemu - da li su ovo politički ili građanski protesti. Sećam se to je bila i dilema - koju je verovatno neko svesno ubacio, i u vreme protesta građana poznatog pod nazivom najpre "protest krvavih košulja" jer je Borko Stefanović na jednom opozicionom skupu bio napadnut i iskrvavljen, da bi potom inicijatori i vođe protesta iz straha da neko to ne proglasi političkim, a ne građanskim protestom odlučili da mu promene ime u "Jedan od pet miliona".

Na drugoj strani opozicioni političari koji su poželeli da učestvuju u protestu, morali su da se kriju, a ako bi ih neko tu primetio, morali su da se brane od napasnih novinarskih pitanja i da dokazuju da su tu kao građani a ne kao političari. Inicijatori protesta - behu to u početku glumci koji su to izvanredno i vodili, kasnije su se - što je potpuno normalno, počeli i umarati i vraćati svakodnevnim obavezama, vlast je to shvatila, nije se mešala i protest je počeo da kopni da bi se na kraju i ugasio. I ko se još seća toga.

Ako to ponovo tako krene, džaba smo krečili - niti se može očekivati od advokata da ljubomorno čuvaju svoj protest, niti od ostalih da se ne mešaju. U startu treba saseći dilemu koju je u nedavnom obraćanju naciji lansirao predsednik lično - da su to protesti političke prirode!

Da jesu, jer u svemu što je isplivalo da se radi u tužilaštvu a radi se tako i u svim institucijama u zemlji, to je politika. A na ljutu tranu, ljuta trava, pa ako se građani bune protiv toga, to su politički a ne, kako neki dan rekoh, kulturno-zabavni ili neki drugi protesti. I najmanje treba da smeta ako se naše razjedinjene opozicione stranke uključe u to, pa to dalje i povedu. Ne samo što im to piše u opisu radnog mesta, već i što to - da bi uspelo, mora dalje da bude i osmišljeno vođeno.

Od građana se očekuje da u tome zdušno ulestvuju, a jedini razlog protiv koga bi bili dužni da se oštro pobune bio bi ako bi neka od tako razjedinjenih opozicionih stranaka pokušala da protest prigrabi za svoj i pokuša da eliminiše bilo kog drugog.

Dok ovo pišem, čuh i to da provladini mediji javljaju da se na protestu okupilo nekoliko stotina besposličara. Neka i to bude motiv daljih protesta.

Dragiša Čolić