Za pametnog čoveka svaki rat je izgubljen

Danas je godina dana od početka rata u Ukrajini.

Rata koji je promenio svet. Rata koji je podelio Srbiju.

Na jedne i druge.

- Udri Putine - grme telali patriotsko-verske provenijencije, podrazumevajući siledziju sa istoka božjim izaslanikom u borbi protiv satanističkog zapadnog sveta.

Koji bog ga je poslao?

Možda onaj u čije ime smo se klali devedesetih sakriveni iza pravoslavnog krsta, rimokatoličkog križa i muslimanskog polumeseca?

Kažu - Podržavajući Rusiju, branimo Kosovo.

Ne, dame i gospodo. Podržavajući Rusiju, podržavamo agresiju, postajemo saučesnici u razaranju jedne suverene države i veto na "svetu srpsku zemlju" plaćamo tuđim životima.

Opet, sa druge strane imamo radikalnu levicu koja je prva na prozivci kada treba osuditi ruski zločinački protagonizam, ali je ćutala i ćutaće i u budućnosti na neokolonijalne ratne poduhvate zapadnog siledzije - SAD.

I jedni i drugi koren ličnosti vuku još iz antičke Grčke, gde su se dvostruki aršini i neprincipijelnost u stavovima nazivali kratko i jasno - hipokrizija.

Za pametnog čoveka je svaki rat izgubljen, ne moraš ni učestvovati u njemu da bi ga izgubio, rekao bi Balašević.

I za pametnog čoveka, dodao bih, postoji samo jedna strana.

Strana žrtve.

U Ukrajini, Avganistanu, Jemenu i u svim besmislenim ratovima vođenim za parče zemlje, neba, uncu zlata ili galon nafte.

Sva blaga ovoga sveta ne vrede suze na odrom jednog deteta, zveri ljudskog obličja, a duše luciferske.

Davor Cicović