RTS, psi ne izlaze na birališta

Nekako po strani, u senci zaista kardinalnih grešaka i manjkavosti je ostala nedopustiva indolentnost kojom nacionalna televizija prati problem zlostavljanja životinja. A, upravo to može biti paradigma načina rezonovanja čelnika i određivanja šta jeste, a šta nije u interesu javnosti. Umesto da iskoriste moć i uticaj na edukaciju, razvejavanje zabluda da su životinje igračka, osvetljavanja cele prateće industrije koja se pomalja iza iskrene potrebe ljudi da pruže pomoć, negu i pažnju, kritički osvrt na neodgovorno vlasništvo, zloupotrebe koje se dešavaju sa budžetskim novcem opredeljenim za humano rešavanje problema napuštenih pasa.

RTS svoje gledaoce obaveštava o sporadičnim incidentima sa jasno podeljenim ulogama, produbljujući na taj način jaz, generišući netrpeljivost, stvarajući lažnu sliku da svi nadležni rade svoj posao valjano, samo se neki pas otrgne kontroli. Generalizacijama i površnošću snaže iluziju da odgovornost nije na državi za ukupnu promenu odnosa, jačanje empatije i suzbijanje agresije. Raspolažu instrumentima da se aktivno uključe u rešavanje, svesno biraju da i o ovome dezinformisanjem održavaju neodrživo. Devalvirali su u svim programskim segmentima nekadašnji moto "Lepše je sa kulturom".

U prošli utorak, emitovan je sraman prilog u Jutarnjem programu RTS o akutnom problemu zlostavljanja, izgladnjivanja i nebrizi u gradskim azilima za pse. Sa zakašnjenjem, iako snimljen i montiran dva dana ranije, što svedoči sa koliko pažnje i istinske brige pratite događaje. Kao pokrivalica služila u uvodu slika sa nedeljnog protesta u Nišu, da bi potom mikrofon i priliku da sa sebe ljagu peru dobili najodgovorniji iz Bora, odakle potiču dokumentovane činjenice o nehumanim uslovima, jezivi snimci teskobnih i hladnih žicanih kaveza, živih kostura i umorenih pasa u kesama za đubre.

Ravnim tonom, bez kajanja i samopreispitivanja, dvojica čelnika su nalaze veterinarske inpekcije predstavili kao potvrdu svog dobrog rada, dvadesetak navedenih primedbi proglasili manje važnim, u hodu otklonjivim i izrazili uverenje da će obdukcijom biti takođe potvrđeno koliko i kako su oni brinuli!? Sve uočeno kao nedostatak saželi su u preporuku da se izvedu neki molersko-zanatski radovi.

Da li iko može verovati da su gnev, rešenost, rezigniranost sa kojom ljubitelji kućnih ljubimaca u ove ledene dane izlaze na ulice, okupljaju se u nameri da zaštite nemoćne gluma dokonih, ma, da nije u tome skrivena akcija dezavuisanja vlasti? Jesu li oni pretnja režimu ili odnosu prema životinjama? Oni su uneli agresiju i ne popuštaju a davljenjem? Iza njih ostaju krvavi tragovi, zguzvane kese, prljavi kavezi i "brzo resenje" koje ledi srce?

Psi ne izlaze na birališta. Tamo se na listama nalaze i oni kojima život drugih tako malo znači i oni koji se bore za svako živo bice. RTS ne mora i ne sme i ovoj temi da prilazi dajući tako očito I nefer prednost vlasti. Nekažnjivost i bezosećajnost uzdižete do principa. Bolesno je to što radite! Stotina pasa koje luta ulicama nisu rođeni zbog jačeg vetra već manjka pažnje i truda neljudi, uzimani kao igračke ili laka zarada, odbačeni kao smeće.

Istorija kuće na čijem se čelu nalazi aktivni penzioner Dragan Bujošević ima svoj pamtljiv, a nekažnjen, nečasni, neslavni deo. U istoriju ulazi i ono odbijanje da se poklonite pred patnjom, gloriifkacija zločina i idolatrija sa kojom se obasipali zločince. Glavni neprijatelj je uvek u ljudima i neznanju. Ovakvim prilozima svesno se širi. Ako nalaze opravdanje za ono što se radi živim bićima onda nas sve osuđujete ne samo na plaćanje pretplate, već na život u patnji.

Saosećajući sa nedužnima, bilo to ljudi ili male životinje i kažnjavajući njihove tlačitelje i krvnike sami potvrđujemo sopstvenu svrhovitost u lancu ljudskog trajanja. RTS to ne radi. Ne radi ni u javnom interesu, ni u ime budućnosti dece koja treba da se uče saosećajnosti, pažnji i odgovornosti. Pretenciozno bi od ovog i ovakvog Javnog servisa bilo tražiti da upravo on prednjači u otkrivaju puteva i načina na koji novac svih građana odlazi u logore za pse.

Mnogo bi bilo od RTS zahtevati da bude prvi koji će prozvati svaku anomaliju. Najmanje što se od RTS mora tražiti je da prestane da bude advokat odbrane neodbranjivog. Sa ljudskog i moralnog stanovišta.

Pa, i pravnog.

Biljana Maksimović