Grčki alfabet ili mitska bića: Kraken, Kentaurus, Deltakron...

Od pojave novog vuhanskog soja virusa korona u decembru 2019. sam virus se dosta izmenio, pa smo svedoci pojave različitih sojeva (varijanti) istog virusa koji imaju donekle različite karakteristike.

Da se ne bi pominjale zemlje porekla, SZO je izmenila način imenovanja, pa je tako nove sojeve počela da označava slovima grčkog alfabeta. Bilo je predloga da se sojevi nazivaju prema pojmovima iz galaksije, ali je SZO usvojila ovaj način. Ove varijante spadaju u "zabrinjavajuće sojeve" (VOC, Variants of Concern). Dokazano je da su zaraznije, da se teže suzbijaju i dovode do potiskivanja ostalih varijanti u populaciji.
Nedugo zatim, bolest se proširala po celom svetu a nazivi novih sojeva su dobili svoja zvanična imena:

Alfa – britanski soj

Beta – južno-afrički soj

Gama – brazilski soj

Delta i delta plus – indijski sojevi

Omikron - registrovan u novembu 2021. godine u Južnoafričkoj Republici i Bocvani.

Postoji još mnogo sojeva obeleženih slovima grčkog alfabeta, koji se prate kao potencijalno opasni: Ipsilon, Zeta, Eta, Teta, Jota, Kapa, Lambda...

SZO je osmislila strategiju imenovanja po grčkim slovima, preskačući neka koja bi mogla biti "zbunjujuća", kao što su: "Nu, što zvuči kao nešto što bi trebalo da se dogodi", ili Si, što bi bilo uvredljivo pošto je to ime kineskog predsednika.

Otkrićem izuzetno zaraznog soja omikron u novembru 2021. godine, virusna evolucija se promenila i zakomplikovala. Umesto da stvara potpuno nove varijante, kovid je počeo da se razvija unutar samog Omikrona i to vrtoglavom brzinom. Razvilo se izuzetno mnogo novih subvarijanti omikrona kojih je izuzetno mnogo.

Odluke o tome kako će se zvati novi podsojevi, donosi Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Dodelom novih imena iz grčkog alfabeta sojevima koji izazivaju zabrinutost, znatno bi se olakšala nomenklatura i bila bi razumljivija i javnosti, ali i stručnjacima. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija je prestala da koristi grčka slova nakon Omikrona, tvrdeći da nove varijante nisu dovoljno različite da bi opravdale nova imena podvarijanti.

Kada opisuje potencijalno preteće varijante, SZO trenutno koristi takozvane Pango linije - kombinacije slova i brojeva, kao što su : BA.1, BA.2 sa svojim mnogobrojnim podvarijantama od kojih smo zapamtili onaj koji je nazvan Stelt ili nevidljivi omikron, i BA.2.75.2 koji je letos nazvan "Kentaurus".

Od početka 2022. godine u Evropi i Srbiji je dominantan soj omikron. Njegova sposobnost mutacije i transmisije je enormno velika, tako da je i pred najsavremenijim laboratorijama veoma težak zadatak da klasifikuju sve otkrivene (pod)varijante iz celog sveta kojih je sada na stotine. Od početka pandemije je u oko 14 miliona pregledanih uzoraka klasifikovano oko 2.500 varijanti i podvarijanti virusa koji izazivaju kovid 19. Najdoslednije države u Evropi koje se bave ovim analizama su Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

U Srbiji se, nažalost, sada sekvencira oko pet uzoraka dnevno. Potpuno bi bila drugačija situacija što se monitoringa tiče kada bismo imali 30 ili više sekvestracija po danu. Onda bi mnogo jasnije mogao da se sagleda čitav spektar izuzetno "razgranate porodice" soja omikron.

Suštinski, praćenje i analiza imaju veliki naučni i akademski značaj. Za građane koji su zainteresovani za ovu problematiku, dovoljno je da znaju da je i u Evropi i u Srbiji još uvek najdominantnija varijanta BA.5 sa svojim mnogobrojnim subvarijantama.

Po smirivanju sedmog, letnjeg talasa, poslednjiih oko mesec dana dolazi do povećanja broja novozaraženih kojih ima preko hilljadu dnevno. Broj hospitalizovanih, na respiratorima i preminulih , održava se uglavnom na sličnom nivou ili je praćen blagim povećanjem.

Pojava nove podvarijante soja omikron označena kao XBB. 5.1, izazvala je veoma burne reakcije u svetu i kod nas. Ova podvarijanta je otkrivena u Sjedinjenim Državama u oktobru 2022. godine i počela je da se širi velikom brzinom širom Amerike. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavio je da je soj XBB.1.5 odgovoran za gotovo polovinu svih novih infekcija u SAD.

Podaci koji dolaze iz SAD ukazuju na to da se XBB.1.5 agresivno širi, pri čemu se slučajevi udvostručuju svakih devet dana. Prevalencija nove podvarijante omikrona XBB.1.5 se povećava, ali nije jasno da li će izazvati veliki porast infekcija ili hospitalizacija. Broj slučajeva i hospitalizacija povećao se širom Amerike, i to ne samo u regionima u kojima je XBB.1.5 dominantan. To može da ukaže na činjenicu da se novi soj ne razlikuje značajno od ostalih varijanti koje kruže.

Ova podvarijanta se za sada u Evropi identifikuje samo sporadično u smislu broja slučajeva i potvrđena je u gotovo svim evropskim državama i u Srbiji. Očekuje se da ova varijanta u Evropi postane dominantna u februaru.

Pojačani oprez je potreban i zbog toga što se povećanje slučajeva podudara sa sezonom gripa i drugih respiratornih infekcija, pa to opterećuje bolnice i zdravstveni sistem.

Naučnici upozoravaju da uticaj XBB.1.5, u Sjedinjenim Državama i šire, još uvek nije jasan. Ova varijanta možda neće izazvati veliki porast infekcija ili hospitalizacija u mnogim zemljama, zahvaljujući visokom imunitetu stvorenom izlaganjem ranijim talasima Covid 19 i vakcinacijama, posebno dejstvu bivalentnih vakcina. Međutim, čak i ako XBB.1.5 ne izazove velike talase Covid 19, ovu lozu bi trebalo pažljivo pratiti. To je zato što ova podvarijanta ima mutaciju koja se retko viđa i koja bi mogla da poveća njenu infektivnost , i mogućnost za pojavu novih mutacija.

Međutim, samo zato što je ova podvarijanta prouzrokovala povećanje slučajeva u SAD, ne znači da će se takav scenario dogoditi i u Evropi.

Što se tiče simptoma koje daje podvarijanta XBB.1.5, za sada deluje da su uglavnom slični onima koje daju prethodne varijante omikrona - umor, bolovi u grlu, u mišićima i zglobovima, pospanost, dezorjentisanost, kašalj...

Da li je XBB.1.5 ozbiljniji ili zabrinjavajući od drugih varijanti?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je saopštila da je XBB.1.5 "najprenosivija podvarijanta koja je do sada otkrivena".

Podvarijanta XBB.1.5 je potomak varijante SARS-CoV-2 pod nazivom XBB. Varijanta XBB je rekombinant dva potomka BA.2, od čega je jedan BA.2.75 a drugi BJ.1. Sam BA.2 je izdanak omikrona, koji je počeo da raste početkom 2022. godine.

Međutim, ovaj izdanak virusa je dobio nadimak i to je bukvalno "preko noći" opšte prihvaćeno.

"Kraken" je mitsko biće iz nordijske mitoloogije. Taj nadimak mu je dao dr Rajan Gregori, profesor biologije na Univerzitetu Gelf u Ontariju u Kanadi.

Inspiraciju za dodelu ovog imena podvarijanti XBB.1.5 , dr Gregori je upravo i pronašao u ideji maštovitog tviteraša Ksabijera Ostale, koji je varijantu virusa BA.2.75 nazvao "Kentaurus" po mitskom biću pola čovek, pola konj. Iako su sve moguće novine objavile zastrašujuće naslove o užasnom kentaurusu koji "melje sve pred sobom," ovaj soj nikada nije identifikovan u Srbiji, a u Evropi je maksimalno bio zastupljen sa oko 5 odsto.

Njegova ideja je bila da upozori SZO da novim i značajnijim varijantama omikrona ipak dodeli imena grčkog alfabeta, kako bi stvari postale razumljivije i jasnije ne samo građanima, već i samim zdravstvenim radnicima. Ideji doktora Gregorija su se pridružili i drugi naučnici.

Čak je i upućen zvaničan zahtev SZO da promeni komplikovane oznake opasnijih varijanti omikrona u lakše razumljivija slova grčkog alfabeta, ali odgovor nije stigao.

Šta je to infodemija?

Infodemija ili prevelike količine informacija, uključujući i one koje su delimično tačne ili lažne, informacije imaju negativan uticaj, mogu da uzrokuju konfuziju i dovode do gubitka poverenja u zdravstvene institutcije.

Ako svako bude davao imena po svojim nahođenjima i vođen svojom maštovitošću, stvari će postati još nejasnije i komplikovanije, a nepoverenje prema zdravstvenom sistemu još izraženije. Koliko god da su ova zvanična imena komplikovana i teška, mnogi naučnici i svetska i domaća štampa bi trebalo da ih se pridržavaju i da maksimalno izbegavaju korišćenje zastrašujućih izmišljenih nadimaka kao što su: "Kraken", "Kentaurus", "Deltakron", itd, kao i da senzacionalizam tabloidnih naslova dovedu u razumne okvire.

Epidemiološka situacija treba da se prati i analizira stručno i ozbiljno, da se građanima daju što tačniji i precizniji podaci, bez zastrašivanja i širenja panike .

Dr Slavica Plavšić