Ko kontroliše kontrolore?

A zamislite i koliko zloupotreba može da bude učinjeno na osnovu tako prikupljenih podataka i masovnog biometrijskog snimanja građana.

Mlada, simpatična policajka sa činom policijskog starešine - iz čega se da zaključiti da je završila i odgovarajuće policijske škole, članica policijske ekipe - takođe starešina sa odgovarajućim činovima, koja je na konferenciji za štampu izašla da odgovara na pitanja novinara, ima odgovor na to pitanje:

"Naravno da su zloupotrebe moguće, ali mi smo predvideli i mere za njihovo prevazilaženje - jačanjem organizacione i kadrovske strukture policije".

Eto, dragi sugrađani, sad možemo da budemo mirni. Sva postojeća dešavanja u policiji - prisluškivanje predsednika, smena ministra policije Nebojše Stefanovića i državne sekretarke Dijane Hrkalović, kontroverze oko afera Jovanjica i klana Veljka Belivuka i mnoge druge, biće otklonjene organizacionim, kadrovskim i tehničkim rešenjima, neke samim zakonom, a neke budućim podzakonskim aktima, obeća pomenuta policajka.

Uzgred, lepo je što je policija upriličila konferenciju za štampu na tu temu, ali bi još bolje bilo da je upriličila javnu raspravu u istom sastavu, na kojoj bi i ostali poznavaoci ove materije bili u prilici da postavljaju pitanja, a ima ih, ne samo povodom masovnih biometrijskih snimanja građana. Došli bi i novinari, sasvim sigurno, pa bi se tako "ubile dve muve odjednom". Ne, policiji tako nešto ne pada na pamet, jer svi oni drugi koji bi došli su opozicija - generalno, po difoltu, a sa njima nema takvih razgovora.

Na primer, još uvek je na snazi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 2018. godine, donet od iste ove vlasti, koji u svojim osnovnim odredbama - član 1, stav 1, kaže:

"Ovim zakonom uređuje se pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodni protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, pravna sredstva, odgovornost i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebni slučajevi obrade".

A da ne bude zabune, u stavu 2, još jasnije:

"Ovim zakonom uređuje se i pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti koju vrše nadležni organi u svrhe sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti, kao i slobodni protok takvih podataka".

I dalje, u članu 2, stav 1 (Cilj zakona:)

"Odredbe posebnih zakona kojima se uređuje obrada podataka o ličnosti moraju biti u skladu sa ovim zakonom".

Kod ovakve zakonske formulacije, jasno je da je postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti - kad je o tome reč, osnovni zakon, a budući Zakon o unutrašnjim poslovima, o čemu je ovde reč, poseban zakon koji, shodno gore citiranom stavu 2, člana 2 važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, mora da bude u skladu sa tim zakonom.

A taj zakon ima i svoje kaznene odredbe (opet primera radi, samo jedna od njih - član 95,
stav 1):

"Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovalac, odnosno obrađivač koji ima svojstvo pravnog lica ako: (1) obrađuje podatke o ličnosti suprotno načelima obrade iz člana 5. stav 1. ovog zakona".

Da ne bude zabune, evo i člana 5, stav 1, tačlka 1. tog zakona:

"Podaci o ličnosti moraju (1) se obrađivati zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose ("zakonitost, poštenje i transparentnost"). Zakonita obrada je obrada koja se vrši u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonom kojim se uređuje obrada".

A u preloženom nacrtu zakona, kada je reč o obradi podataka o ličnosti, govori se u članu 12, stav 3 i 4:

(3) "Ministarstvo u cilju obavljanja unutrašnjih poslova obrađuje tajne podatke, podatke oličnosti i druge podatke i obezbeđuje njihovu zaštitu u kladu sa zakonom. Obrada i zaštita tajnih podataka vrši se u skladu sa zakonom. Obrada podataka o ličnosti u obavljanju policijskih poslova smatra se obradom u posebne svrhe, u skladu sa zakonom.

(4) Posebna svrha obrade podataka o ličnosti je sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, ptrekršaja i privrednih prestupa, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti".

Ograda podataka "u skladu sa zakonom", koja se svuda ponavlja je najobičnija fraza, jer sve što se radi, pisano ili nenapisano, mora da se radi u skladu sa zakonom. A pod posebnom svrhom obrade podataka, koja se takođe vrši u skladu sa zakonom, navedeno je sve - bilo bi intetreantno reći šta je sem toga još preostalo. A sve to skupa razlikuje se od formulacije iz člana 5, stav 1. važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

I na kraju pitanje: Ko kontroliše kontrolore. Kako čovek da veruje onoj gore citiranoj policajki da će moguće zloupotrebe biti smanjene organizacionim i kadrovskim rešenjima, ako su kadrovi koji su pripremali nacrt ovog zakona prevideli čitav važeći zakon.

A ako se desi ono što Rodoljub Šabić gore reče - da mi klizimo u autokratiju i da je tako možda bilo samo za vreme diktature kralja Aleksandra, eto satisfakcije za akademike SANU, koji na sve ovo - snom mrtvijem ćute, a posebno za akademika Matiju Bećkovića koji pored apanaže te akademije uživa i apanažu Krunskog saveta, pa bi mu se ostvarila želja da bude dvorski pesnik i peva do mile volje one svoje pesmičice i priča svoje mudrolije.

Dragiša Čolić