Legalizacija diktature

Znaš kako ti je to bilo... Možeš misliti, radna grupa priprema nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, smor, brate... Ali kako u režimu postoji, kažu, više "struja", tako je i u radnoj grupi. Bilo je kažu tu nekih
surovih predloga o sredstvima prinude. Pobedili su dobri naprednjaci. Je l' da da sam duhovit, čuj dobri naprednjaci...

Čitam o uređaju za emitovanje zvuka. Kao on može da ošteti sluh. Nemate pojma, super smo prošli. Zapravo, ima indicija da je tvrdo krilo radne grupe imalo ideju još surovijeg obračuna sa demonstrantima koji na miran način iskazuju svoj protest. Postojala je ideja da se za razbijanje mirnih protesta organizuje grupa "režimskih zabavljača". To su oni izvođači mahom narodne muzike, koji za Novu godinu, ali i neke druge praznike, pevaju na raznim gradskim trgovima po Srbiji, a plaćeni su iz budžeta, novcem građana.

Odbačen je kao surov, sa obrazloženjem da se ovde ne radi o broju nego surovom nekvalitetu decibela, te da bi se ovo moglo proglasiti kao zločin protiv čovečnosti. Zatim se čula ideja da se u ovakvim situacijama demonstrantima pusti neki dugometražni depresivni film jednog glumca i reditelja koji redovno dobija sredstva iz budžeta, ali je pobedio razum. Naime, profesionalci u policiji su upozorili da bi u tom slučaju moglo doći do ogromnog broja suicida, te da tako nešto ni dobri Renato ispod "Pančevca" ne bi mogao da spreči.

Sledeća ideja bila je da se na velikom video bimu demonstrantima pušta jutarnji program TV Pinka, u kome učestvuju i vračevi koji objašnjavaju da su vradžbine sprečile naše fudbalere da uđu u finale, da je sudija peder i tome slično. Onda su neki drugi ljudi tvrdili da je to glupost i da za ispadanje naše reprezentacije nije krivo seksualno opredeljenje sudija, već sklonost naših igrača prema promiskuitetu.

Na kraju je sprečena najsurovija ideja. Neki zli ljudi predlagali su da se demonstracije razbijaju emitovanjem utakmica naše reprezentacije sa Mundijala, što bi definitivno urodilo plodom. Kako je za to saznao predsednik Severne Koreje Kim Džong Un, nemam pojma, ali kažu da se i on rasplakao nad ovako surovom idejom, ridao preko telefona i tražio milost za političke neistomišljenike.

A sad moram da se uozbiljim i malo smorim sa odredbama ovog nacrta zakona, bavio sam se ovih dana ovom temom detaljno. Kad smo kod sredstava prinude, spomenuti uređaj za emitovanje zvuka svakako je nehuman i izazvao je mnogo negativnih komentara nakon što ga je američka policija upotrebila pre nešto više od dve godine.

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima definitivno ima mnogo manjkavosti, ali su po mom uverenju, osnovne tri stvari.

Prva je spomenuta upotreba sile protiv mirnih demonstranata. Policiji se ostavlja diskreciono pravo da upotrebi sredstva prinude koja želi.

Ovo rešenje ne samo da nije dobro, već je veoma uznemiravajuće.

Drugi problem oko koga se digla velika prašina u pre svega stručnoj javnosti je upotreba biometrijskih podataka, zapravo prepoznavanje lica. U slučaju da ova odredba zakona bude usvojena, svakako će biti u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a uveren sam i sa nekim slobodama i pravima utvrđenim ustavom. Nema dileme da se ovde radi o legalizaciji sredstva koje policija koristi ne godinama, već decenijama (setite se filma "Profesionalac").

Kako izgledaju metode prepoznavanja, uverili smo se mi koji godinama ne pristajemo da ćutimo. Kao advokat, uspeo sam da odbranim druge, a jedna sjajna advokatica mene, argumentom da biometrijski podaci ne mogu služiti kao dokaz u postupku. U slučaju da ova odredba bude usvojena, pravo na odbranu će biti suženo, a privatnost narušena.

Ono što je mene kao advokata zapanjilo je tačka 2. čl.96 navedenog nacrta, koja kaže da ovlašćeno službeno lice (policija) može da uđe u stan radi otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i obezbeđivanja
dokaza.

U ovom članu postoje još tri tačke, koje bi se mogle razumeti i postojale su ranije. Policija može ući u stan radi sprečavanja krivičnog dela, hvatanja učinioca krivičnog dela i u slučaju da ima saznanja da u stanu postoji eksplozivna naprava.

Ova odredba predstavlja zabadanje noža u srce pravnoj državi, koja je i bez toga na umoru. Ako se dozvoli policiji da uđe u stan radi otkrivanja i rasvetljavanja krivičnog dela i obezbeđivanja dokaza, onda više nijedan građanin nigde nije siguran. To znači da policija ima mogućnost da uđe u bilo čiji stan, izvrši premetačinu, psihički izmaltretira celu porodicu i nakon što ne nađe ništa, bez izvinjenja i bilo kakvog obrazloženja napusti stan. Jasno je koliki je stepen zloupotrebe u ovim situacijama moguć. Posebno mi pada napamet da bi se ovaj vid represije mogao koristiti protiv svakog ko režimu nije po volji.

Zbog toga vas molim da pažljivo čitate stručne rasprave o ovom nacrtu zakona. Njegove odredbe mogu ozbiljno uticati na slobode, prava, a samim tim i živote svakog pojedinca.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)