Lobotomija na Javnom servisu

Činjenica da mi je bolja polovina na zasluženom odmoru van grada baš u ovom trenutku, omogućila mi je da budem gazda u kući, dakle da u rukama imam njegovo veličanstvo - daljinski. Za razliku od "normalnih dana", logično, gledam Javni servis.

Nakon remija sa Kamerunom stručni konsultant i bivši fudbaler Rade Bogdanović odlučio je da kaže šta misli. Simpatični Sarajlija bez dlake na jeziku, objasnio je razloge, za nas, nepovoljnog rezultata, tako da to i nama laicima može biti jasno. Iskritikovao je selektora i rekao da ni on sam ne zna šta se dešava, upotrebljavajući zabranjenu reč na javnom servisu: KATASTROFA.

Od tog trenutka njega više nema na RTS-u, a urednici su se snašli i iste večeri u goste pozvali Dragana Okuku, nekadašnjeg fudbalskog trenera, koji nam je u kasnim večernjim časovima objasnio da je sve u redu, te da je baš tako trebalo da bude. Isticao je i on i njegovi sagovornici da smo Kamerunu dali tri gola i da ćemo pobediti Švajcarce, te da smo i pre šampionata znali da moramo da ih pobedimo kako bi išli u nokaut fazu.

Naravno, ni Dragan Okuka, ali ni njegovi sagovornici nisu spomenuli jednu sitnicu. Švajcarska ima jednu od najboljih odbrana, a protiv nas im je dovoljan nerešen rezultat, jer imaju dva boda više od nas, a da mi moramo da pobedimo, te da je sve to zbog toga što iz dve utakmice imamo samo jedan bod, opet zbog toga što smo bezrazložno prokockali dva gola prednosti protiv Kameruna koji je nesumnjivo od sva tri naša rivala u grupi najslabija ekipa.

Kad je Okuka prestao da mi bude smešan i počeo da me ozbiljno nervira, prebacio sam na FOX life i pustio "Sva i po muškarca", da se bar smejem dobrom humoru, a ne bivšem treneru koga su kao rezervu ubacili nakon Radetovih "nepoželjnih" izjava.

I ovde stavljam tačku na priču o fudbalu. To je, ipak, samo najvažnija sporedna stvar na svetu. Baš zato je i skandalozno. Na Javnom servisu dakle više ne smeš da kritikuješ ni selektora (koji je inače moj ljubimac jer je peta Zvezdina zvezda, iz vremena kad je Zvezda bila Zvezda).

A šta ćemo tek sa najvažnijim stvarima za sve građane Srbije? Zbog čega na Javnom servisu koji se finansira iz budžeta i TV pretplate koju, na žalost, moramo svi da plaćamo, bez obzira na činjenicu što ozbiljan procenat građana njihove programe gleda samo u toku velikih sportskih takmičenja, nikada i bukvalno ni o čemu ne dobijamo tačne, potpune i blagovremene informacije?

Nekada se istina potpuno izokreće, a nekada prećutkuje. Juče je valjda u "Beogradskoj hronici" šarmantna voditeljka saopštila da odbornici gradske skupštine na predlog opozicionih odbornika raspravljaju o smeni gradonačelnika Šapića. Tačno, ali nepotpuno.

Građani Beograda trebalo je da čuju da je deo opozicionih poslanika podneo zahtev za smenu gradonačelnika zbog toga što je gradonačelnik zloupotrebio svoj položaj, na taj način što je legalizovao svoj objekat, dok ostali građani to ne mogu da učine.

Javni servis treba da služi za to da građani budu informisani koliko su poskupele osnovne životne namirnice, savete kako običan čovek sve ovo da preživi, trebao bi da u goste zove eminente profesore Ekonomskog fakulteta, članove Fiskalnog saveta, koje čovek koji je bio a sada više nije doktor ne konstatuje, kao i ostale stručnjake iz ove oblasti, koji bi objašnjavali građanima šta im je činiti, dokle će da raste rata stambenih kredita, kao i cene goriva.

Ekolozi i lekari, baš na Javnom servisu treba da nam kažu kako se sačuvati od velikog zagađenja u Beogradu, jer je naš grad redovno na listi najzagađenijih gradova sveta.

Svi, međutim, učestvujemo u kolektivnoj lobotomiji u kojoj nas izvršioci volje onog ko odlučuje o svemu u ovoj zemlji, koja odavno nije država, uveravaju da živimo u blagostanju i da će se cela Evropa smrzavati, dok se mi po stanovima šetamo u donjem vešu, bez obzira što je realnost apsolutno drugačija. Po principu, valjda više verujete nama nego spostvenim očima.

I da ne dužim, za kraj jedna verovatno izmišljena anegdota. Prilikom posete predsednika tadašnjeg Sovjetskog Saveza Nikite Hruščova Americi, Hruščov predloži svom domaćinu Džonu Kenediju da se sutra ujutru trkaju na atletskoj stazi obližnjeg stadiona u Vašingtonu. Kenediju je bilo neprijatno, kaže "Gospodine Hruščov, ali znate, ja sam mnogo mlađi od Vas, ta trka ne bi bila korektna". "Ništa ne brinite, mladiću", reče Hruščov, "samo molim Vas da prisustvuju novinari".

Tako je i bilo. Naravno, u trci je ubedljivo pobedio Kenedi. Izveštaj američkih novinara glasio je: "Jutros je u Vašingtonu održana trka između našeg predsednika Džona Kenedija i sovjetskog predsednika Nikite Hruščova, u kojoj je naš predsednik ubedljivo pobedio".

Izveštaj sovjetskih novinara glasio je: "Jutros je u Vašingtonu održana trka u kojoj su učestvovali naš predsednik Hruščov i američki predsednik Kenedi. U ovoj trci naš predsednik zauzeo je drugo mesto, a američki predsednik stigao je pretposlednji".

Informisanje na Javnom servisu samo u boljoj varijanti izgleda baš kao Izveštaj sovjetskih novinara. Dali smo tri gola Kamerunu, zaboravljajući da kažeš da smo od ekipe koju smo morali da pobedimo primili tri gola. Ili kao kad kažeš da su porasle plate i penzije 10%, a ne pričaš da su meso mleko, sir, jaja, burek, voće i povrće poskupeli 100%. Nisam ni ekonomista ni matematičar, ali jasno je da u Srbiji ogroman broj građana živi ispod granice siromaštva. A to jeste glavni problem o kome bi moralo da se govori na televiziji koju svi plaćamo.

Na žalost, tamo više ne zalaze ni novinari ni stručnjaci. Ostali su samo poslušnici i oni koji za malo publiciteta deluju ređe smešno, a češće žalosno.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)