Kolumne
25. 11. 2022. 06:00 6
Novi zločin protiv čovečnosti
Javno poniženje je jednako - javno pogubljenje. Rimskim statutom, koji je osnova Međunarodnog ratnog prava, nabrojani su primeri zločina protiv čovečnosti. Ako bismo išli u detalje, u leksičku nesavršenost, logično bi se postavilo pitanje da li postoje i zločini koji, nisu protiv čovečnosti. Jesu li to neki "humaniji", "humani" zločini?
Izazvani rat je, sam po sebi, zločin protiv čovečnosti. No, ljudski rod i dan danas, najveće zločince slavi kao istorijski važne likove, značajne za svoje nacije, čovečanstvo, za svetsku istoriju, A, zapravo, belodano je jasno da su Džingis Kan, Napoleon, Aleksandar Makedonski..., bili bezosećajni ratni zločinci.
No, ljudski rod kao "humanizovana" vrsta ustvrdio je i pravila ratovanja (?!) i nabraja one zločine kojima definiše šta su to zločini protiv čovečnosti.
Ako je već tako, onda jedan zločin protiv čovečnosti nije naveden, najverovatnije, zato što tada, u vreme Rimskog statuta, nije bilo tehnoloških uslova za njegovo izvršenje. A, on jeste upravo - zločin protiv čovečnosti!
Radi se o postupanju sa ratnim zarobljenicima. U ovom nesrećnom i užasnom ratu u Ukrajini obe zaraćene strane praktikuju da slavodobitno postave pred kameru zarobljenog vojnika i zahtevaju od njega da odaje sve što se od njega traži. Koliko broji njegov bataljon, koliko ih ima, gde im je položaj...
Dakle, sve ono što će dovesti do likvidacije njegovih saboraca, prijatelja, sunarodnika, rođaka... A on, sa uperenom mu puškom u glavu iza kamere, prestrašen, gladan, iznemogao, sve priznaje, sve otkriva. I to pred kamerom za celokupni javni auditorijum! Ratni zarobljenik, naravno, od velike je važnosti za egzekutore njegove ljudske časti, njegovog dostojanstva, ponosa... To bi bilo razumljivo ako bi se obavilo u zatvorenom krugu njegovih porobljivača.
Ali, kada se to radi javnom vivisekcijom, kada se njegova osećanja časti, dostojanstva, ponosa, osećanja solidarnosti sa svojim saborcima, ljubavi prema svom narodu, državi, porodici..., prinudno supstituišu u samoprezir, u osećanje sopstvenog ništavila, izdajnika, krivca za smrt svojih saboraca, u osećanje sramote pred svojim narodom, roditeljima, sestrom, suprugom, svojom decom, tom zarobljeniku je ubijena duša! Njega će porobljivači sladostrastno pustiti da se vrati svojima, ali njemu je život zauvek uništen i okružen sažaljenjem ili prezirom svih onih kojima su ga vratili.
Zato je ovakav vid "ratne veštine" čist, novi, primer zločina protiv čovečnosti!
Živan Haravan
Komentari 6
ostavi komentar