Posetilac

– Dobar dan.
– Zdravstvuj.
– Ja sam popisivač.
– Ja vođa Srpskog pokreta Dveri. Požalstja…
– Ime?
– Boško, a zovu me i Borja.
– Šta ste po zanimanju?
– Srbin.
– Nacionalnost?
– Čačanin.
– Veroispovest?
– Pravoslavac, veliko P. Ćirilicom!
– Evo, zapisujem: +P+. I zbogom.
– Kuda?
– U Patagoniju, na Grenland, Novi Zeland… Što dalje odavde…

II

– Dobar dan, ja sam popisivačica…
– Ja Zavetnica.
– Ime?
– Zavetnica.
– Zanimanje?
– Zavetnica?
– Nacionalnost?
– Zavetnica.
– Odoh ja. Zbogom.
– Kuda ćete?
– Za kolegom…

III

Prvi sunčevi zraci veselo skraćuju senke borova i prebiraju po biseju jutarnje rose. Iz daljine se čuje kliktaj orla krstaša. I zuj pčele. I složno pobedonosno „uraaaa!“ Miholjsko leto na Zlatiboru… Na zbornom mestu patriotske srpske mladeži.

Smotra je već završena, zastava podignuta i sada pitomci Zlatiborskog omladinskog patriotskog kampa u maskirnim uniformama nezaustavljivo jurišaju na nevidljivog mrskog neprijatelja braneći vaskoliki Srpski svet i čitavo Slovensko bratstvo. Pre doručka.

A kad sunce zađe i utihnu bojni pokliči, budući branioci srbske časti, svetosavskog zaveta i sveslovenstva okupe se oko logorske vatre i, dok im se grudi ponosno nadimaju od ponosa, porodičnih vrednosti i tamjana, zorno slušaju junačke pripovesti veterana u odbrani Otadžbine i vere pradedovske – Miše Vacića, Šešelja, Vulina, domaćina Milana Stamatovića i ostalih druzja…

A koji popisivač njih da pita za nacionalnost?

IV

– Tovariš Volođa Jokić? Ja novi popisivač u vašoj guberniji. Z kao zdravstvuj!

– Z kao zbogom!