O Laliću, Tužilaštvu i državi koja nije pravna

Okrivljeni Lalić. član Belivukovog klana, zaključio je sa tužilaštvom za organizovani kriminal sporazum o priznanju krivice. Ponudio je svoje svedočenje u zamenu za 18 godina zatvorske kazne, što je, složićemo se, neprimereno blaga kazna za više svirepih ubistava. O ovome je od relevantnih političkih ali i društvenih organizacija, koliko sam video saopštenje izdao samo moj SSP, a izvinjavam se ako grešim svi ostali i dalje ćute. O tome na kraju.

Retke su situacije u kojima se usuđujem da komentarišem neki krivični postupak ako nisam u predmetu, ali značaj zaključenog sporazuma, tera me da ovog puta napravim izuzetak. Šta je to, što je po sopstvenom priznanju svirepi ubica Lalić mogao da ponudi tužilaštvu, za sada ostaje tajna i saznaćemo nadam se u toku glavnog pretresa.

Ono što je, međutim, po mom tumačenju člana 320. Zakona o krivičnom postupku jasno, to je da za ovakav sporazum nisu postojali zakonski uslovi. Nisu, jer navedeni član kaže da ovakav sporazum može zaključiti okrivljeni "pod uslovom da je značaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnog dela PRETEŽNIJI od posledica krivičnog dela koje je učinio".

Dodaću još da zakon dalje kaže da okrivljeni za koga postoji osnovana sumnja da je organizator organizovane kriminalne grupe ne može biti predložen za okrivljenog saradnika.

'Ajde da prvo razrešimo ovo što je kraće. Kako nisam u predmetu, ne mogu znati da li je Lalić jedan od organizatora, ali da ponovimo, ako to jeste, nikako ne može biti okrivljeni saradnik.

A sad ono komplikovanije, što će nas kasnije dovesti i do politike, zapravo izjava najviših državnih zvaničnika koji su govorili o tome da tužilaštvo ima sve dokaze, te da će svi oni dobiti najveće moguće kazne. Podsetio bih da je jedan od davalaca ovih izjava i ministar policije na kojoj je najveći teret i obaveza prikupljanja dokaza.

Suština je, po mom mišljenju, u odredbi zakona koja kaže da značaj iskaza okrivljenog saradnika mora biti PRETEŽNIJI od posledica krivičnog dela koje je učinio. Odmah da kažem da se ne slažem sa ovim izrazom, treba ga prevesti da ceo svet razume. Pretežnije znači, važnije ili značajnije.

E, sad, iz uloge advokata, ulazim u kožu svakog čoveka i pitam šta to može biti PRETEŽNIJE od više svirepih ubistava?

Zakon doduše ne kaže tačno šta znači pretežnije i za koga pretežnije. Naime, s obzirom na činjenicu da je sasvim jasno da je Lalić počinilac više ubistava, od toga za interes jednog društva ne postoji ništa pretežnije, dakle, važnije ili značajnije.

I to me dovodi na teret politike. Ljudi koji trenutno obavljaju najviše državne funkcije odavno nisu pripadnici našeg društva, već ekipa za sebe. Zbog toga bih mogao da zaključim da pojam "pretežnije" različito tumačimo mi obični građani i ekipa na vlasti.

Naime, za nas obične građane, uveren sam ne postoji ništa pretežnije od toga da izvršilac više svirepih ubistava dobije zasluženu kaznu, jer njegova resocijalizacija apsolutno nije moguća, o čemu se na žalost ponavljam pravilno izjasnio samo moj SSP, ali je za visoke državne funkcionere koji su nas nezakonito se mešajući u sudsku vlast očigledno neosnovano uveravali da imaju sve dokaze, očigledno pretežnije da te dokaze i dobiju, jer su nam opet govorili neistine da te dokaze odavno imaju.

A da su ih imali, ne bi im trebalo za sada čak četvorica okrivljenih saradnika, jer da podsetim, pre Lalića, trojica okrivljenih su zaključili ovakve sporazume, tako bar kažu mediji.

Daleko bilo, da čovek pomisli kako u vlasti ima klanova, pa smeštaju jedni drugima…

Mnoge stvari ovde jesu pretpostavke, ali zakon nije pretpostavka i savršeno je jasno da nije pretpostavka da je Lalić počinilac više ubistava na svirep način, jer je to i priznao.

Takođe, nije pretpostavka da su se najviši državni funkcioneri utrkivali u izjavama kako imaju sve dokaze, a očigledno ih nemaju. Nije ili ne sme biti pretpostavka da od više ubistava ne postoji ništa pretežnije.

Nije više pretpostavka ni da su državni organi nesposobni, te moraju da prave dogovore sa počiniocima najtežih krivičnih dela na očigledno nezakonit način.

Nije pretpostavka, nego činjenica da je o ovom sporazumu saopštenje izdala samo Stranka slobode i pravde.

I nije pretpostavka da ostali na kojoj god političkoj poziciji bili treba da se pokriju ušima i ćute…

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)