Gospodin Vladeta protiv ometača Orlića

Profesoru Vladeti Jankoviću pripala je, da li čast ili samo zakonska obaveza da ovim zasedanjem predsedava. I on je to učinio na najbolji mogući način. Konačno je i u kuće u kojima se gledaju samo naconalne frekvencije stigla informacija da izbori nisu bili fer i pošteni, jer građani nisu mogli preko javnog servisa da dobiju prave informacije, kao i da je u skupština ali i izvršna vlast pod kontrolom predsednika države.

Profesor Janković je i ovim govorom, ali i svojom dosadašnjom borbom zaslužio da bude predsednik skupštine, a ne samo predsedavajući konstitutivne sednice. Ali, odnos snaga nakon izbora koje je profesor hiruški precizno ocenio, je takav da će i profesor i mnogi drugi ljudi od znanja i zvanja u skupštini biti samo manjina.

Ovakvo saznanje, otvorilo mi je staru ranu, na koju je so sipana predlogom i izborom novog predsednika skupštine. Dakle dobili smo na mestu predsedavajućeg Vladimira Orlića. Kakav je njegov doprinos proteklih godina parlamentarizmu, pluralizmu i demokratiji u našem posrnulom društvu manje više se sve zna. Nemam ja tu šta da dodam. Najbolju definiciju o njemu izrekla je Marinika rečenicom da je Orlić “simbol erozije parlamentarizma“.

Apsolutno tačna i sjajna definicija, ma da u ovoj priči nije ništa sjajno. Mogao bih da podsetim na ispade Vladimira Orlića ne samo u skupštini, već u mnogim javnim nastupima, u kojima je vršio ovu eroziju. Jer parlamentarizam se ne ruši samo u parlamentu, već u svakom javnom nastupu, pa čak i u istupima na društvenim mrežama, jer se vređanjem i omalovažavanjem političkih neistomišljenika, ne samo urušava parlamentarizam, već u potpunosti zagađuju ne samo politički, već i sociološki odnosi u društvu.
Tema ovog teksta međutim nije podsećanje na sve gadosti novog predsednika skupštine, te ću sa mukom zadržati potrebu da pravim parodiju, ma da je realno, na Orlića kao predsednika skupštine teško napraviti parodiju, jer njegov izbor sam po sebi predstavlja parodiju.

Kao čoveka iz pravne struke muči me još nešto. U danima kad je predlagan za predsednika skupštine, na televizijama sa nacionalnim frekvencijama vrteo se spot u kome sadašnji predsedik parlamenta poziva predsednika republike da ostane predsednik srpske napredne stranke. Pokušaću što kraće da objasnim apsurdnost cele situacije. Skupština je organ koji vrši zakonodavu vlast u jednoj zemlji.

Ovaj organ dakle, donosi ustav i sve zakone ove države. A u ustavu je jasno navedeno da predsednik republike ma ko to bio i ma kako se on zvao ne može biti u isto vreme i predsednik političke partije. Jasno je dakle da Aleksandar Vučić krši ustav više od pet godina (ceo prvi mandat, kao i sada na početku drugog) , ali Vladimiru Orliću to nije dovoljno već ga poziva da i dalje ostane predsednik SNS-a. Dakle prvi čovek skupštine, organa koji donosi ustav, poziva predsednika republike da nastavi sa kršenjem ustava. Situacija koja ne obećava da će se erozija parlamentarizma zaustaviti.

Kad tome dodamo da je već drugog dana zasedanja izvesni poslanik Jovanov (ma ko to bio) pitao opozicione poslanike da li su popili terapiju ili lekove, izvinjavam se ne pratim nastupe spomenutog lika, bojim se da većina u skupštini nema nameru da popravi sliku o parlamentu.

Možda bi dobro bilo da Jovanov (ma ko to bio) uzme terapiju, kako zbog njega to ne bi morao da čini veliki broj građana Srbije.

Eto, zbog toga sam nakon prvog zasedanja neopisivo tužan. Ostaje tračak nade, da će profesor Vladeta, Marinika i njihovi saborci ipak u skupštini pokazati da Srbija nisu ni Orlić ni onaj što brine o tuđoj a ne o svojoj terapiji.

Jer većinska Srbija više liči na Vladetu i Mariniku, nego na Orlića i njegove pajtose.

Verujem da će to i vama biti jasno i da ćemo što pre realan odnos snaga i želje naroda preneti u parlament, čiji predsednik neće biti protivnik ustavnosti i zakonitosti.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)