Sudar sveta i polusveta

Ali o svemu tome nisam razmišljao, radovao sam se kafi sa trojicom svojih prijatelja...Tako je i počelo, temama koje definitivno nisu za javnost, sve je ukazivalo da će ovo biti uobičajena subota na kojoj smo lupetarali, onako kako to između sebe mogu samo bliski prijatelji. Ali Griva je počeo za naš sto da navlači čudne likove. Tako je bilo i ovog puta. Pokušao sam da ih ignorišem i pohvalio se svojim tekstovima o Đoletu, ljubaznom komunikacijom sa Bebom Balašević, kome ću, ako neću Branki i njima trojici.Padobrancu za naš sto ovo se nije dopalo. Đole je težak govnar reče lik, koji da nije Grive ne bi sa mnom mogao da popije kafu u tri života. Negde u periferiji mozga setih se reči mog prijatelja Igora, koji kad god dolazi kod mene u vikendicu traži da ne dolazi više niko jer nema živaca za nova poznanstva.Nisam oćutao. Nisam bio fin. Nisam upotrebljavao eufemizme. Ne mogu brate. Svi me znaju kao pristojnog tipa, uveravam druge da o svojoj pristojnosti posedujem i lekarsko uverenje, ali i da ga imam, ovog prepodneva moralo bi mi biti oduzeto.

U ovim godinama teško podnosim "narodnjake". Nakon nekoliko pežurativa upućenih "narodnjaku", pokupio sam Beatris, koja mi je sat vremena na svoj način govorila da ne treba ići na tu kafu. Platim piće i odem.

Ne mogu više da sedim sa "narodnjacima". Đole ih je odavno opisao u pesmi sa ovim nazivom, na albumu "Bezdan" iz sada daleke 86-te. Nisam vam ovo napisao da bi vam je otkrio. Jer oni koji razumeju o čemu pišem znaju je. Možda je opet treba preslušati, ali mi je znamo. Oni koji je ne znaju, njima ne vredi govoriti. Verujem da je veliki Đole u momentima pisanja ove pesme video trg republike posle Vesićeve rekonstrukcije, kao i mnogo toga drugog. Možda je čak imao viziju nekog debelog beogradskog advokata, koji "naduvava narodnjaka".

Nažalost nikad nećemo saznati, možemo samo da pretpostavimo. Neki možemo, a neki ne mogu. Nemaju taj dar.
Treba biti oprezan, narodnjaci nisu ljudi koji pevaju narodnu muziku, ili je slušaju. Mogu, ali nije nužno da to moraju biti. Ima tu puno čestitog sveta. "Narodnjak" je način razmišljanja, pogubna životna filozofija. "Narodnjaci" su nekad bili socijalisti, (i danas ih ima među njima) ali im je sad baza među naprednjacima.

I treba biti oprezan, ima njih i sa ove naše strane, u jednoj političkoj organizaciji u čijem sam radu učestvovao, upoznao sam neke. Imaju ljudski oblik. Na prvi pogled deluju pristojno, čak sam se i ja prevario. Dobro, nisu rečiti, uglavnom nešto mumlaju, to mu dođe kao niži civilizacijski oblik. Pričaju iza leđa jer su kukavice. U suštini su loši, primitivni i zli. Oni i mi uvek ćemo biti dva sveta i tu nema pomoći.

U priči ipak ima i nešto komično. Zove me Draganče nakon dva sata i kaže, e Beatris se ukenjala u kafiću, počistio sam...

Njen način da kaže šta misli o mojoj kafi sa "narodnjakom"...

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)