Mudrost, hrabrost, smirenost i strpljenje

Pre dve godine u ovo vreme bio sam vatreni pristalica bojkota, jer nije bilo uslova za regularne izbore. Neki drugi su govorili da se bojkotom ne dobija ništa. Na aprilske izbore opozicija je izašla, jer druge nije bilo. Znam da uslovi nisu bili regularni, ali bilo je nužno da se uđe u institucije.

Oni koji su pre dve godine kritikovali bojkot, sada su tražili bojkot i proteste. Super, samo dok bi mi protestvovali, ogromna većina tih što su za proteste bi nas zdušno podržavala preko društvenih mreža. Jer oni izlaze na ulicu samo kad nemaju baš šta drugo da rade, ali samo ako je temperatura iznad 17 stepeni. Ali nikako preko 20, jer onda je vruće. I da nema padavina, naravno, i vetar ne bi trebalo da bude jači od jednog metra u sekundi.

Bili su izbori. I naprednjaci opet mogu u Beogradu da formiraju vlast. Svi, međutim, znamo da izbori nisu bili regularni i da to nije prava volja birača. Znamo to mi, znaju i oni. A zna i strani faktor, koji očekuje od nas bar malo civilizacijskog ponašanja. Pritisci su razni, to je jasno. Na razgovor je otišao Đilas. Naravno, odmah su krenuli napadi. I opet ne razumem zašto.

Kad na izbore izađeš, onda prihvataš i uslove i rezultate. Ni meni se nisu svideli, ni uslovi a posebno ne rezultati. Jer po tim rezultatima naprednjaci mogu da formiraju vlast u Beogradu, bez obzira što svi znamo da stvarnu većinu nemaju. I ja nikako ne želim da gradonačelnik mog Beograda bude Šapić.

Žao mi je što oni koji su uradili Beogradu sve što su uradili (a vrlo sam vredno pokazivao šta su sve uradili) imaju ovakvu priliku. Ako ne želimo njihovu vlast četiri godine, na razgovor je morao neko. Sa predsednikom, koji koliko god se to meni ne dopada, opet ima predsednički mandat koji traje pet godina. Na izborima koji nisu bili regularni, ali su bili jedini način za ulaz opozicije u parlament. Jedini put da u skupštini čuješ i nešto drugo osim Kebarinog načina uređenja toaleta.

Zašto baš Đilas, bune se sa svih strana. Verovatno zbog toga što je samo on imao dovoljno hrabrosti, snage, mudrosti. I zbog toga što ga međunarodni faktor smatra jedinim relevantnim proevropskim faktorom u Srbiji.

Dakle. ne menjam ploču. Ali realnost je takva kava je. A ja ne želim naprednjake još četiri godine. Nećete ih ni vi, znam to.

Hoćete izbore, sa regularnom predizbornom kampanjom i poštovanje zbornih zakona na dan izbora i nakon njih. Za njih se moramo izboriti. Sredstvima predviđenim zakonom. I razgovorima…

U borbu je krenuo najhrabriji i najmudriji. A verovatno i jedini koji za to ima podršku onih od kojih očekujemo da nam pomognu u pravljenju normalne države. Ko ne može da pomogne, neka bar ne odmaže.

Ajde da budemo strpljivi. U suprotnom, rušenje Beograda će se nastaviti, a ja nemam snage da još četiri godine snimam katastrofu.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)