Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

[ Izvor: Goran Kaluđerović ]

13. 05. 2022. 06:00 2

Piše Goran Kaluđerović: Kultura u raljama života

U proteklom periodu posetio sam Crnu Goru i Kosovo i Metohiju koji su u kulturološkom smislu veoma različiti ali ostavljaju, na direktan ili indirektan način, snažan uticaj i na život u Srbiji. Narednih par članaka posvetiću prenošenju utisaka s oba putovanja, koja šalju poruke koje ukupno naše postojanje ili obogaćuju u raličitosti kultura ili nas bitno osiromašuju u isključivanju drugih kultura.

Poziv Uprave za dijasporu - iseljenicima Crne Gore da učestvujem na Okruglom stolu na temu "umetničkog značaja crnogorske iseljeničke zajednice u Republici Srbiji za Crnu Goru, kao zemlju njihovog porijekla", prihvatio sam s velikim zadovoljstvom i bio svedok kako poštovanje u komunikaciji, plemenitost u postupku, dostojanstvenost u stavu, može naše ukupno postojanje činiti smislenijim.

Jedan sam od nas nekoliko koji su na pomenuti skup došli sopstvenim automobilima, dočekani od osoblja u hotelu u kojem se skup održavao sa svom učtivošću, koja nije proizvod savladanog treninga za prijem u radni odnos, već plod one iskonske dobroćudnosti koja krasi ljude koji drugom prilaze sa neupitnim uvažavanjem.

Vrhunski organizovan skup pratila je sve vreme atmosfera nezaježljive potrebe za razumevanjem stvaralaštva, neraskidivo vezanog za jednu malu zemlju, premda samo stvaralaštvo niti je teritorijalno omeđeno niti vremenski oročeno. Pri tome, učesnici okruglog stola imali su i vremena da obiđu centralni deo Podgorice i uvere se kako se jedan grad preobrazio u mesto gde je arhitektura usaglašena sa prirodom, gde ulice ne moraju biti prljave i gde pleni građanska ljubaznost.

Naravno, nemoguće je u jednom prilogu predstaviti stvaralaštvo umetnika koji su poreklom iz Crne Gore, a bilo je pre svega usmereno ka slikarima i vajarima, jer o svakom od njih napisani su brojni katalozi ili knjige, ali je trag koji su ostavili Đorđije Crnčević, Kemal Ramujkić, Petar Lubarda ili Dado Đurić na primer, daleko prevazišao podneblje iz kojeg su potekli.

Mnogi od njih potekli iz umetničke škole u Herceg Novom, koja je trajala do 1966. godine, hvatali su se u koštac sa svim izazovima koje sa sobom nosi ovo podnoblje. I to podneblje im je bilo tesno, ali su za njega bili vezani. Kulturu razumeti kao "čitav način života" u suštini je odbrana od moguće asimilacije od strane "snažnije kulture".

Tako i crnogorski stvaraoci imaju potrebu za sopstvenim izrazom koji kulturu doživljavaju kao varijaciju renesansne ideje o jednakom tretmanu svih individua gde "je borba za jednakim vrednovanjem svake kulture" filtriran stav da svaki čovek "treba da ima meru u samom sebi".

Možda iz te romantičarske ideje multikulturalizam crpi sopstveno ideološko opredeljenje. Na svojstven i ilustrativan način nepristajanje na civilizacijske kanone i smeštanje u nacionalne torove, dao je slikar Uroš Tošković, koji je na pitanje novinara da li mu je to što je Crnogorac pomoglo ili odmoglo u glavi tokom svih godina umetničkog stvaralaštva, lucidno odgovario:

"Nikad se u životu nijesam pitao jesam li Crnogorac ili Turčin, ali sam teško ranjen što nas više nema 25 miliona. Tada smo bili Jugosloveni. Mi smo s pasošima mogli ići od Vladivostoka do Pariza. Vrijeme je prošlo. Ono je živa materija. Ja se zahvaljujem samom sebi i mojoj majci, Krstinji iz Kuča što postojim, opstajem i trajem".

U biti je pravog stvaraoca da prezire sve vrste stega i civilizacijskih normi koje odvlače čoveka od njegove ljudske suštine. U biti je svakog čoveka ako hoće čovek da bude, da se suprotstavi svakom obliku kulturne hegemonije tzv. snažnije kulture, a ukoliko se svakom obliku političke izvitoperenosti ne suprotstavi on i ne zaslužuje da bude u društvu koje ga razlikuje od životinja.

Sprečavanjem drugoga da otvoreno ispoljava sopstvena osećanja koja su možda posredovana i tradicijom, mi mu zapravo onemogućujemo da bude čovek u pravom smislu te reči.

Jednostavno, zar ne.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Tačka susreta

Zoran Živković [25.05.2022.]




Anketa

Kako ćete da se hladite tokom leta?

Rezultati

Video dana

Pas obožava sladoled