Piše Goran Kaluđerović: Korupcija na srpski način

Prema Vikipediji, korupcija "podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi" i neraskidivo je povezana sa klijentelizmom koji je, prosto rečeno, tehnika porobljavanja države i društva od strane moćne stranke.

Stranka time imenuje proverene kadrove na državne pozicije u javnom i polujavnom životu. Na vrhu takve piramidalne strukture je patron, dok su tzv. brokeri koji predstavljaju patrona na nižim nivoima. Njima, brokerima, je na jedan indirektan način omogućeno sticanje materijalne koristi često na nelegalan način. Srbija je laboratorijski slučaj koruptivnog ponašanja koje je dobilo legitimaciju na poslednjim izborima.

Da se razumemo, korupcija je promovisana s vrha državne piramide i prihvaćena je od javnosti kao legitiman oblik ponašanja, i sve dok je tako mogućnost demokratskih promena na izborima predviđen način je prosto nemoguća. Jer da se korupcija osuđuje, vladajuća stranka koja je u korupciji ogrezla ne bi ostvarila pobedu na održanim izborima.

Kakvo uopšte može biti razmišljanje prosečnog birača? Ako je veliki broj ministara prethodne vlade ogrezao u koruptivnom ponašanju koje se ogleda ne samo u lažnim diplomama s kojima su imali odgovorne javne funkcije, ako je izvestan broj njih imao otvorenu saradnju s podzemljem, ako su po javnim ustanovama i preduzećima te srpskim gradovima i opštinama delegirali potpuno nestručne kadrove, jasno je da je korupcijsko klijentelistički sistem kreiran kao preovlađujući.

Prosečan birač sa svojim nezavidnim položajem i sam očekuje da ostvari kakvu pogodnost. Naime, od njega se očekuje da usled lošeg materijalnog statusa, pruži neophodnu političku podršku nadređenima, i to je onda zatvoreni krug koji su dizajneri korupcije na kraju i želeli. Pozivanje na moral nema u takvom sistemu uporište jer žablja perspektiva podređenih moral i ne poznaje dok je ptičija perspektiva onih koji se na moral pozivaju neutemeljena jer se nema kome obratiti. U osnovi to je mantra kojom su se služili politički režiseri naših života u decenijskoj vladavini.

Sve one vesti koje govore o hapšenjima nižih činovnika ili građanstva koje preživljava, ili one koje govore o tobožnjem sprovođenju pravnih normi bahatih izvršitelja, ili rukovođenje pravnom regulativom birokrata koje bilo koja moralna dilema ne opterećuje, dakle, svi ti oblici tobožnje pravne države primenljivi su samo na one koji imaju status podređenih i nemoćnih. Pravne norme, kao "kiša oko Kragujevca" zaobilaze klijentelu koja ima zaštitu stranke ili patrona sasvim svejedno.

Srbija je tako postala usamljeno ostrvo koje, kao kužno, posmatra civilizovan i demokratski svet, u kojem je bavljenje javnim poslom nerazdvojno od moralnih normi ili u najgorem slučaju nemoguće ukoliko nije pridržavanje pravnih.

Zato svim prijateljima koji su mi pisali otvoreno mogu reći da ne očajavaju rezultatima poslednjih izbora, jer je njihov vrednosni sistem zasnovan na poštenom radu, školovanju i profesionalnoj afirmaciji, dakle, na svemu onome što stranačka klijentela nikada nije ni imala a i ne može jer jednostavno za to nema sposobnosti. Moji prijatelji zato s pravom slave 1. maj. Ostalo je farsa. Zna to i klijentela.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka