Korupcija, ubistva, napadi... Kako je Novi Sad od "srpske Atine" postao MEKSIKO

Pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i ubistvo 15 ljudi, samo je ogulilo vrh korupcionaške piramide vlasti SNS-a. I to samo one u građevinskim, državnim poslovima koje isključivo dobijaju firme ljudi povezanih sa vlašću.

Istovremeno sa padom nadstrešnice, pokrenulo se i pitanje šta sve u Novom Sadu ne štima!?

A ne štima mnogo toga. U nekada jednom od najmirnijih i najkulturnijih gradova, kriminal dostiže vrhunac. Sjatili su se kojekakvi jači i slabiji kriminalci sa prostora nekadašnje Jugoslavije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, iz raznih delova Srbije, i svako od njih hoće svoje parče kolača. A domaći kriminalci, koji imaju i međusobnih problema, ne daju. U toj borbi za prevlast samo u proteklih nekoliko godina ubijeni su Teodora Kaćanski, Marko Markuš, Dragan Amidžić Amidža, čovek koji je bogatstvo stekao za vreme režima Slobodana Miloševića.

Profesionalno su likvidirani Đorđe Zafirović, bivši zet Dragoslava Kosmajca, koga je Aleksandar Vučić davno imenovao kao "jednog od najvećih dilera na ovim prostorima", Željko Bulatović, Radenko Popović… Pucano je i na Gorana Kovačevića Goranca, koga su mediji povezali sa najavom predsednika Srbije, prilikom posete novosadskom SNS-u, da "sutra počinje najžešća borba protiv narko-grupa u Novom Sadu". Goranac, naravno, nije uhapšen, a tri godine pre toga izbegao je smrt, ali je ubijen njegov telohranitelj. Pokušano je ubistvo i njegovog zeta Nika Uskokovića, i to dok je sa njim u kojima bilo maloletno dete.

Sva ova ubistva nerasvetljena su, sem likvidacije Gorančevog telohranitelja za koje je optužen Kovačevićev nekadašnji blizak prijatelj Dalibor Bogdanović Boća.

Zločini nisu rasvetljeni, ali sa druge strane novosadska policija može da se "pohvali" da su joj dvojica od trojice poslednjih načelnika na optuženičkoj klupi, i to Milorad Šušnjić i Slobodan Malešić. Zbog jednog od šefova novosadske policije Slobodana Drmanca, tačnije torture nad osumnjičenim, i Srbija je osuđena pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.

Možda se upravo u tom postavljenju na rukovodeća mesta u policiji krije i uzrok skoka zločina. Kao i u drugim segmentima društva, vlast dovodi poslušnike, lojalne, a ne one stručne. Stručni su u zapećku, povukli su "ručnu" ili su već otišli iz policije. Dok služe svrsi - služe, a kad više nisu podobni - šutnu ih. Ako vlast želi, može i da ih optuži, jer za te njihove kadrove uvek ima dovoljno kompromitujućeg materijala. A nije problem i značku dati nekome ko je osuđivan.

Slično kao u policiji gde je jedini aršin za rukovodeće mesto lojalnost režimu, političari odlučuju i ko će od nekih drugorazrednih likova, kojima je želja bila da budu mafijaši ali nisu imali kapacitet za to, biti vlasnik firme. Neostvareni kriminalci došli su od ko zna kuda, čudnog govora, ali su se povezali sa takođe opskurnim ljudima iz vlasti, pa naravno, njihove firme dobijaju poslove koje im svi građani Srbije plaćaju. Zidaju bolnice, grade puteve, postavljaju pločnike… Sve im je plaćano po višestruko većim cenama od realnih, o trošku naroda.

Pojedinci ne toliko finansijski jaki, psihički su pucali. I udarali na one najbliže - na decu, ženu, majku, tasta i taštu. Upravo je u Novom Sadu nedavno sin zaklao majku, dok je muž bušilicom usmrtio ženu. Dvojicu dečaka, uzrasta jedna i četiri godine, majka i otac su otrovali, a zatim su se roditelji ubili skokom sa solitera.

A poslednji napad u nizu, kada su maloletnici motkama u sred bela dana, ispred TC Promenada (dakle u centru Novog Sada) pretukli dvojicu tinejdžera, govori nam da nešto u Novom Sadu ozbiljno ne štima.