Izbori bili ispit zrelosti, Srbija ga nije položila

Ovi izbori su za Srbiju predstavljali "ispit zrelosti", koji ona (nažalost), nije položila.

Neposredni (opozicioni) učesnici izbora (neosnovanih i velikih nadanja), dosta su neorganizovano učinili sve što su znali i umeli tokom izbornog procesa. Uprkos skromnoj finansijskoj kampanji, uključili su veliki broj kontrolora koji su nadzirali glasanje na biračkim mestima, kao i kontrolu pri brojanju glasova, pa sve do objavljivanja validne ocene rezultata, od strane nadležnih komisija.

Međutim, vladajuća koalicija je (prema očekivanju) organizovano pripremila i sprovela (do sada) najprljaviju izbornu kampanju u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma. Koristeći iskustvo iz 2012. godine (i praktikujući ga, od onda, redovno, u svim dosadašnjim izborima), oslanjajući se na "kratko pamćenje" nedovoljno obrazovanog i primitivnog naroda, sa jedne strane uz najslatkorečivija obećanja tokom (znatno skuplje), izborne kampanje, a sa druge strane je primenjivala radikalski klasičan repertoar izbornih trikova, podvala, prevara, najgrubljih pretnji i ucena, "kapilarnih glasova", bugarskih vozova", banalne kupovine glasova, najordinarnije krađe, a ovog puta i sa proširenim repertoarom - "fantomskim glasovima"!

Ubedljivu pobedu vladajuće koalicije na svim nivoima ovih izbora masovno je potvrdilo biračko telo iz delova Srbije, u kojima se to najmanje očekivalo, što predstavlja najveći paradoks, budući da je u tim delovima i gradovima Srbije život najteži, a podrška vladajućoj koaliciji najveća: Nedeljice ("ljuta rana opozicije"), zatrovan vazduh u Boru, Smederevu, Pančevu, Zrenjanin (bez vodovoda), delovi Beograda na levoj obali Dunava (bez kanalizacije), seljaci - zemljoradnici sa više nego bednim subvencijama i nemogućnosti kupovine potrebnih količina pogonskih goriva....

Tokom izborne kampanje i samih izbora, "saradnja" organizatora (izbora) sa policijom je funkcionisala besprekorno, policija je štitila siledžije i "batinaše" umesto naroda. Rezultati glasanja su "štimovani", prema potrebama. Ishod ovako organizovanih izbora, bio je poznat još pre nego što je "glasanje" i počelo.

Nakon zatvaranja izbornih mesta, nastupili su GIK i RIK sa zadatkom da se (pre svega) pregled i brojanje listića odugovlači (preko noći) koliko god je potrebno, kako bi vlast izvršila "neophodne korekcije". Isto tako po nalogu centrale sa Andrićevog venca, enormni broj primedbi od strane opozicionih učesnika izbora, jednostavno je bilo potrebno drastično odbaciti! Tako od par stotina primedbi, sa zahtevom za ponavljanje izbora, GIK i nadležni Upravni sud je "presudio" da se izbori ponove na 4+2 izborna mesta u Beogradu, 34 mesta na predsedničkim i 55 mesta na parlamentarnim izborima.

Grupa stranaka "desne orijentacije" ("Dveri" - B. Obradović, "Zavetnici" - M. Đurđević - Stamenkovski, "DSS" - M. Jovanović, "Dosta je bilo"- "Suverenisti" - S. Radulović, "Radikali" - Šešelj - junior), deklarišući se "opoziciono" i tako prevarivši opozicioni deo biračkog tela, (tzv. "patriotski blok") je ispunila svoje strateške ciljeve: privukla je znatan broj opozicionih glasova na svoju adresu, prešla izborni cenzus, a onda otkrila svoje pravo lice.

Zagonetan je previd autentične opozicije, koja nije uočila na vreme, što je bilo jasno još početkom avgusta 2021. godine, kada su se stranke "patriotskog bloka", u napred navedenom sastavu, odazvale pozivu A. V., zajedno sa visokim zvaničnicima Republike Srpske, prisustvovale na koktelu u vili "Mir", i tada, praktično prihvatile (uz čašicu vina), ulogu "pete kolone" u političkom sistemu Srbije:

A.V. je javno i razdragano, nakon završenog glasanja, proglašavajući pobedu, komentarisao rezultate: "ovde nema laži, ovde nema prevare, sve je čisto kao suza!"

Posle iskustava sa svih dosadašnjih izbora u organizaciji A.V. može se izvući samo jedno naravoučenije: pod ovakvim izbornim uslovima, nikada više "olovkom", jedina alternativa je ulica i "kuka i motika".

I dok su pobednici slavili pobedu sa svojim fanovima, poražena opozicija je tražeći alibi i krivca za "nedosanjani san", naročito ujedinjena nakon (samovoljne) odluke predsednika SSP da ode kod A.V. i sa njim razgovara (u ime svoje stranke), tražeći ponavljanje beogradskih izbora (zbog povređenog prava na legitimitet ?!). Tako ujedinjena, "čoporativno" je napadala D.Đ. pronalazeći u njemu krivca za "sve", manje zbog principijelne povrede "nedogovaranja" sa ostalim opozicionarima (posebno u trenutku trajanja još uvek nezavršenog izbornog procesa), a više iz zlobe, zavisti, svoje nesposobnosti i kompleksa niže vrdnosti.

Sticajem okolnosti, kada je napad na D.Đ. bio formulisan i "obrazložen", opozicija se raspala. Nekako jednovremeno, se oglasio A.V. i saopštio odluku da je zahtev D.Đ. o ponavljanju beogradskih izbora usvojen.

Opisujući profil A.V. i I.D. u osvrtu na političku scenu u Srbiji uoči izbora, pod naslovom "Svi na izbore", koji, nažalost, nije objavljen, a koji demistifikuje navedeni tandem od (između ostalog) sprege sa organizovanim kriminalom, pa do izdaje nacionalnog interesa, odnosno veleizdaje.

Ovaj tandem - glavni protagonisti aktuelne politike, koji već 30-tak godina kreiraju i ostvaruju biračkom telu uslove za ovaj (ne)život, A.V. i I.D. dominantni su pobednici ovih (dugo očekivanih) izbora, nad potpuno nemoćnom i neodgovornom opozicijom. Tajna njihovog uspeha (u spletu pratećih okolnosti: apatičan odnos biračkog tela, nezrelo delovanje opozicionih stranaka i koalicija) se krije u parafrazi jedne jedine rečenice iz scenarija kultnog filma "Profesionalac" (2003), pisca, scenariste i akademika Dušana Kovačevića, (prilagođene ovom vremenu), "Nije Sloba kriv, (niti A.V. i I.D), mi smo krivi, mi smo go..a"!

Za sve misleće i pismene pratioce ovoga osvrta, kada ih prođe ova "postizborna depresija", toplo bih preporučio da pročitaju knjigu sa naslovom "Tragedija jednoga naroda", i podnaslovom "šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe", autora Momčila Đorgovića. (izdanje Sl. glasnik 2020. godine), lakše će razumeti i podneti ovaj izborni poraz.

Ivan Stojković, arhitekta u penziji