Piše Goran Kaluđerović: Srpski politički perkelt

Da li su rezultati izbora očekivani? Delimično jesu, prosto zato jer u protekloj deceniji vladanja "bratije, partije i mafije" diljem Srbije nije pokazan otpor onim besprizornicima koji su uzurpirali javni prostor i zauzeli rukovodeće pozicije opštinskih uprava i javnih preduzeća i ustanova, već su im građani Srbije davali podršku za ukupno njihovo šenlučenje.

Ne mogu se očekivati korenite promene u društvu koje daje saglasnost da njegovim institucijama upravljaju pojedinci nedostojni položaja odgovornih javnih radnika a da u samoj Vladi budu imenovani ministri koji sarađuju s mafijom.

Ako su sva nedela ispoljena u očiglednim kršenjima pravnih normi a i samog Ustava od Aleksandra Vučića u protekloj deceniji prošla nekažnjivo, onda ne čudi neprocesuranje vandalizma besprizornika prema opozicionom predstavniku Pavlu Grboviću na sam dan izbora, ili ponašanje predsednika RIK-a ispoljeno u pismu upućenom evropskim zvaničnicima u kojem prognozira krah demokratske opozicije, a po okončanim izborima opstruira rad RIK-a valjda čekajući instrukcije u svom delanju.

Srpsko društvo u svom dvovekovnom trajanju ima slabo iskustvo s demokratskim institucijama. Ono ne poseduje one neophodne vrline toliko potrebne demokratskom uređenju. Ono ne poseduje "bogato tkanje navika i nasleđa koje poznajemo kao građansko drušvo", gde njegovi članovi sami preuzimaju odgovornost za svoje postupke, gde se boljima od sebe delegira odgovornost za javno dobro, gde se postupno, putem sopstvenog usavršavanja gradi društvena pozicija.

U demokratskom društvu nemoguće je da podršku dobiju oni koji temelje svoje ponašanje na "civilizovanom divljaštvu" koje je ispoljavano u svim radnjama oko izbora. U krajnjoj liniji protekla decenija i jeste vreme "neprosvećenog apsolutizma" gde su na javnim pozicijama bili oni koji su gori od društvenog proseka. U takvom ambijentu se glasalo.

Dve trećine izašlog biračkog tela dalo je svoju podršku desničarskim organizacijama od kojih možda samo predsednički kandidat koalicije NADA svojim ponašanjem uliva poverenje demokratskog desnog centra. Ona preostala jedna trećina pretežno urbanog stanovništva dala je podršku demokratskim organizacijama koje su u trasiranom neoliberalnom kapitalističkom putu Srbije ukazivali na korupciju, kriminal i generalno nepočinstva.

Provincijalna Srbija s parohijskim mentalitetom postigla je jednu homogenost ispoljenu i u glasanju za stranke toliko slične u svojim opredeljenjima po ponašanju, zakonima životnog delovanja i stavovima. Možemo ukupno delovanje političke desnice odrediti kao marš protiv građanske demokratije i svih vrlina koje ona nosi sa sobom.

Stalna karakteristika ovog podneblja u kojoj nasilje istrajava, "obogaćena" je onim podvojenim ponašanjem građana koje se ispoljava u uživanju da bude zaplašeno, ali i da se privije uz nosioce nasilja. Ta kolektivna amnezija na sva zlodela vlasti ne samo da nije sankcionisana na izborima, već su u provlađujućem biračkom telu ta zlodela rasla kao kakvi prisni prijatelji čijoj se moći divimo.

Tako i razumemo činjenicu da su najveće žrtve ove politike upravo i glasale za nosioce te politike. Rezultati izbora u dolini Jadra to najbolje pokazuju. Istini na volju, kao protivargument se može navesti jedno medijsko nasilje koje nije ni dalo mogućnost da se uopšte zna za Ujedinjenu Srbiju ili koaliciju Moramo, ali to ne opravdava ukupno pristajanje na podvalu koja je stanovništvu servirana.

Jasno da je politička moć Aleksandra Vučića temeljena na podvali koja treba da obmane birače nudeći im polet s jedne strane, u vidu svetle budućnosti, i utehu s druge strane, za nedaće kojima su izloženi. Populistička demagogija bila je uspešna. Ako je za kakvu utehu, u Parlamentu će ipak biti više ljudi koji temelje svoja uverenja na činjenicama a prema stvarnosti imaju trezven odnos.

Za početak minimalan kapital da bi se gradila pristojnija Srbija.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka