Kako do svetla na kraju tunela?

Iako su očekivanja svih opoziciono naklonjenih birača bila ogromna, iako su birališta bila nezapamćeno puna, iako su na površinu isplivale stotine afera u koje su upletene osobe iz samog državnog vrha, ipak se dogodio svojevrsni fijasko. Fijasko koji je proizvelo više činilaca. Sublimnih i osnovnih.

Sa jedne strane imamo ucenjene, kupljene i lažirane glasove, dok sa druge, u kojoj zapravo i leže odgovori, stoji dugogodišnja moralna i intelektualna devastacija Srbije. E, to je uzrok, rezultat izbora predstavlja čistu posledicu.

Zapostavljeno školstvo, znanje degradirano promocijom vrednosti sa Pinka i Hepija, poplava privatnih fakulteta upitnih kriterijuma, ignorisanje kulturnog sadržaja i mnoštvo drugih, kontraevolucionih elemenata stvorili su društvo ispod praga prosečne inteligencije.

Takvo društvo je podobno za manipulaciju, gradnju Potemkinovih sela, te ima nasleđenu potrebu za kultivizacijom ličnosti.

Sve nabrojane slabosti kao osnovni resurs podrške maksimalno koristi mag iluzije i populizma AV.

Kako do svetla na kraju tunela? Da li ono uopšte postoji?

Svakako da postoji. Samo za tako nešto je potreban širi konsenzus u smislu prihvatanja činjenice da je većinska Srbija ipak bliža konfiguraciji Ere Ojdanića, a ne Nikole Tesle i da se opozicioni lideri i aktivisti moraju osloboditi kompleksa veličine, isključiti ego i pronaći put do tih ljudi.

Promena njihove percepcije prema stanju u državi je temeljni preduslov za povratak u okvire civilizacijskog koncepta i stvaranje mogućnosti da se vratimo na stazu Lazine, Andrićeve, Pupinive Srbije u kojoj sa školskih razglasa ide "Santa Marija", a ne "neće Gara da primi vakcinu"...

Davor Cicović