Piše Goran Kaluđerović: Oglodana država

Uzmimo najbenigniji primer: "Žao mi je što nisam lično tokom dana upravljao bagerom koji bi one udžerice i straćare u Savamali skolonio sa tog mesta... To bi bio pravi doprinos predsednika Vlade ili predsednika Republike napretku zemlje. Neretko sam bio buldožer u ovoj zemlji, radio sam ono što niko nije smeo. Žao mi je što nisam bio upoznat sa time, inače, bih sam seo u 12 sati pre podne i to bih obavio” (Direktno, 25.03.2022). 

Ovo je rekao čovek kojeg je nekadašnji dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, Sima Avramović, predstavio kao najboljeg studenta u istoriji tog fakulteta. Na sramotu i stid dekana a na našu nesreću. Pravnik u ulozi srpskog upravnika bi da ruši po ličnoj volji. I rušio je i to uspešno srpsko društvo, dok su njegovi satrapi glodali našu državu. Dekan je avanzovao kao ambasador u  Vatikanu. 

Isplatilo se udvorištvo srpskom upravniku. Cela struktura upravljanja Srbijom temeljila se na goloj sili i do sada nezapamćenoj bahatosti koju su karikaturalno umotavali u pravničke oblande. Ostaće upamćena ova decenijska vlast po naručenim ubistvima (Oliver Ivanović), pokušajima prikrivanja ubistava (Stanika Gligorijević, možda i Vladimir Cvijan), saradnjom s proizvođačima droga (Jovanjica), žrtvom nevinih ljudi (helikopter), svakodnevnim upravnikovim lažima i prevarama, bahatošću nesposobnih stranačkih kadrova. 

Ne mogu a da na ovom mestu ne iznesem kazivanje doktora Nermina Duštinca iz 2015. godine, koji je, opraštajući se od svojih kolega stradalih u padu helikoptera, precizno dijagnostikovao društveni ambijent: "Ljudi koji vole, jer samo ljubav može spasiti svet. U zemlji u kojoj je normalno da deca rađaju decu, gde ne postoji sloboda kretanja, jer svaka kiša može odseći ceo jedan kraj, gde šest junaka u borbi za jedan petodnevni život postaju ptice bez krila leteći u višedecenijski starom helikopteru. U zemlji gde je važno gde će helikopter sleteti, a ne i da li će sleteti, postoje pojedinci spremni da polože svoj život u ime humanosti". 

Glodala je upravnikova svita državu Srbiju jer su na glodanju i zasnivali svoj politički kredo. Otrgnuti od svih hrišćanskih vrednosti zamislili su državu u kojoj će oni biti srećni seireći nad unesrećenim društvom. Predano radeći na društvenom dehumanizovanju, poslovnim kombinacijama  bogatili su se pa još pride prikazivali to bogaćenje kao žrtvu za državu. I tako iz dana u dan. 

Politika koja nije u stanju da najvećem broju pripadnika jedne zajednice obezbedi životno spokojstvo, koja bazira uspeh jedne otuđene svite na osujećenosti drugih društvenih slojeva, dakle, takva politika ne zaslužuje da bude vodilja jednog društva. Na bilbordima se prikazuje kao mir i stabilnost, koju treba da pruži onaj koji nudi sve sem mira i stabilnosti. 

U nedelju će se trasirati put jedne zajednice. Neka mogući čitalac ovog teksta između četiri zida prostora u kojem živi odgovori sebi na prosto pitanje: mogu li svom potomstvu ostaviti državu u ruke jedne nezaježljive “bratije, mafije i partije” ili ću uraditi ono što se od mene očekuje da me se ne stide potomci. 

Jednostavno, ne dajte glas onima koji bi i ubuduće glodali ono što još nisu. Verujemo. Početak.