Glasaj i bori se, straha oslobodi se

Razgovor koji sam u poslednje dve godine vodio trocifren broj puta sa poznanicima, ali i nepoznatim ljudima na ulici, u prodavnici, tržnom centru, kafiću. Nije lako kad si advokat, ali jedna od prednosti ovog samostalnog poziva je da ne preživljavaš tu vrstu poniženja. Da li je moguće da neko o nečemu ne sme da se izjasni na nekoj društvenoj mreži, iz straha da bi zbog toga mogao imati problem na radnom mestu, okruženju, dobiti otkaz, ili čak biti fizički ugrožen?

Onda sam čuo da je u nekom mestu u Srbiji jedna devojčica izbačena iz vrtića jer je njen tata nešto "lajkovao", a nekom moćniku se to nije dopalo. Gospodo draga, dokle smo mi to stigli?

U javnim preduzećima mogu dakle da rade samo podobni, a pod podobnošću se ne računa samo članstvo u vladajućoj stranci, davanje sigurnog glasa, odlazak na miting voljenog vođe u putujućem autobuskom cirkusu. Više nije poželjno iskazati svoj stav prema nečijoj objavi na društvenoj mreži.

Srećna Nova 1948. Kažu da su ljudi zaglavljivali na Golom otoku zato što su slušali radio. Kao klinac, stalno sam mislio kakvo je to strašno vreme bilo. Vreme nestručnosti, bahatosti, jednopartijskog sistema i pre svega jednoumlja, koje je zapravo maloumlje.

Da, mi danas živimo u strahu za posao i egzistenciju. Javna preduzeća prepuna su partijskih kadrova sa sumnjivim diplomama i nesumnjivom nestručnošću. To stvara više problema, od kojih su dva najbitnija.

Građani Srbije kroz poreze i ostale namete države izdržavaju armiju članova vladajuće stranke i njihovih satelita, koji se na svom radnom mestu ne bave svojim poslom. Pre svega zbog toga što za taj posao nisu osposobljeni, a zatim i zbog toga što im takav zadatak samo stoji upisan u ugovoru o radu. Oni su zapravo tu da rade sve u interesu aktuelne vlasti i partije kojoj pripadaju. Po komandi svi ispunjavaju ono što im poverenik napredne stranke naloži.

Iz ovog prvog problema nastaje drugi. Državni organi napunjeni ovakvim "kadrovima" nisu u stanju da odrade svoj posao. Zbog toga građani koji ove ljude plaćaju dobijaju lošu ili nikakvu uslugu.

U ovoj priči najgore prolaze baš ovi što mi saopštavaju da ne smeju javno da pohvale moj tekst, kao ni tekst ili stav bilo koga ko govori suprotno režimu. To su uglavnom stručni, ali uplašeni ljudi srednjih godina, koji u javnim peduzećima moraju da "ginu" ne bi li sprečili kolaps, dok je armija partokrata na partijskim zadacima.

Za to vreme lideri, ali i aktivisti opozicionih stranaka su praćeni. Dobijaju neosnovane prekršajne, a često i krivične prijave, otkaze, trpe mobing, a decu im ispisuju iz vrtića. Protivno svim zakonima ove zemlje, ali u skladu sa zakonom jačeg.

Postoje uputstva za ucenjene šta da učine na glasačkom mestu i ja ću ga ovde sa zadovoljstvom ponoviti. Upotreba mobilnog telefona na glasačkom mestu je zabranjena. Ako vas niko ne spreči i ako morate slikajte glasački listić, onako kako to žele vaši ucenjivači. A onda precrtajte sve koje ne želite i zaokružite listu koju zaista želite. Važeći glasački listić je svaki listić iz koga se može zaključiti stvarna volja birača.

Samo zajedno možemo učiniti da nam bude bolje. Evo, ja pišem, pričam, snimam nedela gradske vlasti u Beogradu poslednjih godina.

A ti samo izađi i glasaj po svojoj volji, bez ucena i pritiska. Ima nas više, vreme je da podigneš glavu i ne trpiš poniženja.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)