Piše Goran Kaluđerović: Iluzija života

Nerazumna su svakodnevna obraćanja i predstave srpskog upravnika, koje po formi više nisu ni tragikomične a po sadržini nikada i nisu odgovrale ulozi koju predsednik države treba da ima. Jer, kako tumačiti njegovo pozdravljanje zidinama nedovršenih železničkih stanica, obrađenim baštama i njivama i nezavršenim kućama na pruzi Beograd - Novi Sad, kako objasniti postrojene milicajce koji stoje proređeni na istim tim stanicama, kako objasniti na silu dovedene članove iz unutrašnjosti koji valjda treba da se dive vozu, kako razumeti njegovu potrebu du uz pomoć obesmišljenih tajnih službi prebrojava učesnike opzicionih skupova, dakle, kako sve to razumeti ako ne kao potrebu da izazove divljenje svojih pristaša koji i sami već dugo ne žive u realnom svetu a postojeće političke odnose smatraju poželjnim.

Jedno od mogućih objašnjenja naše stvarnosti dao je profesor Vladimir Obradović kojeg nosilac liste Ujedinjena Srbija za Beograd profesor Vladeta Janković predstavlja kao "njegovu desnu ruku":

"Mislim da ključ leži u integritetu" istakao je prof.dr Vladimir Obradović. "Morate da birate ljude od integriteta. Dugo sam razmišljao o uzrocima svega ovoga što nam se dešava. Negde se sve svodi na integritet. Jedan vaš kolega u intervjuu sa predsednikom nije smeo da kaže da su bili izbori prošle godine, iako su bili, iako je to faktička stvar. Ako na takve konstatacije ne sme da odgovori inženjer, sudija, tužilac, policajac, mi smo sve u sistemu urušili. Dakle, nije dovoljno da čovek bude stručan, nego i da ima integritet. To nam je jako važan korak, koji moramo da načinimo da bismo napredovali" (Nova S 21.03.2022).

Izgubljeni integritet saglasan je sa oblikom uspostavljenih političkih odnosa, koji su, jednostavno rečeno, i
kreirani tako da integitet pojedinca i poništavaju. Istini na volju, ovo područje je u dugim istorijskim intervalima gradilo mentalitet koji se bazirao na poniznosti prema moćnijima pa bili to ranije begovi a sada političari i kriminalci i ta snishodljivost i ulagivanje moćnijima od sebe bitna je odlika ropske psihe "koja se kod savremenih Srba meša sa malograđanskim mentalitetom koje su opisali Sterija i Nušić".

Ponašanje, poruke, kazivanja predstavnika Ujedinjene Srbije ili drugih demokratskih opozicionih lista, drugačije je u svemu od ovoga što imamo. Duhovito je primetio kandidat za predsednika Srbije Zdravko Ponoš na skupu u Vrbasu, da mnogi doskorašnji poslanici "nisu imali ni sebe", a kamoli sposobnost za bilo kakav javni rad.

U mnogo čemu je postojeća vladajuća politička grupacija od Srbije stvorila paradržavu. Hoće li biti i posle 3. aprila Srbija međunarodna parija zavisi isključivo od nas.

Pare i ucene su tu od drugorazrednog značaja. Dovoljno je bilo videti taj politički performans sa predstavnicima njegove stranke sa Kosova od pre par dana, pa zaključiti da budućnosti ne može biti dok međunarodni kriminalci imaju tapiju na celo jedno područje.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka