Diletant i štetočina Vučić i njegovi trolovi

Kada je Milićevu prikazala Putinovom „žrtvom“, Finkinja Džesika Aro očito nije imala u vidu naslove iz Vučićevih medija: „Lice NATO zla“, „NATO divljakuša“, a najvažniji Vučićev zvučnik posle Sime Spasića, Vojislav Šešelj, izdao je „kapitalno“ delo – „NATO picajzla Jelena Milić“. Međutim, sve je krenulo putem „pranja“ Milićeve onog trenutka kad je ina putem svog blagopočivšeg CEAS-a krenula da satanizuje Rusiju i njenu politiku na Balkanu i Srbiji, a za račun NATO promocije. To se neobično dopalo Vučiću pa se u nekim medijima čak i pominje da je i cilju raspirivanja rusofobije u Srbiji i kampanje pranja NATO zločina u Srbiji i svetu, CEAS dobijao sredstva i iz srpskog budžeta.

To se sasvim uklapa u politiku „mekog“ Vučićevog uvlačenja Srbije u NATO, koje je uvedeno na mala vrata kroz zajedničke vojne vežbe i „saradnju“, potpisivanje bilateralnih ugovora o suzbijanju „malignog ruskog uticaja“ i tihom proterivanju ruskih diplomata sa teritorije Srbije. Ono što nije bilo „tiho“ je Vučićeva osuda Rusije u Generalnoj skupštini UN i odjek podrške Rusiji na ulicama Beograda.

„Republika Srpska Krajina bila je neprijateljska tvorevina i Hrvatska je imala legitimno pravo da proba da svoju teritoriju integriše natrag“. Tako je govorila novoimenovana „izvanredna i opunomoćena“ Vučićeva ambasadorka u Hrvatskoj. Podvlačim Vučićeva, jer Srbija nit’ ju je izabrala, niti tamo odaslala. Životinjizam kojim Vučić devastira položaj srpskog naroda i ugled Srbije u svetu je nezabeležen u istoriji. Zamislite samo užas sa kojim su preostali Srbi u Hrvatskoj primili vest da će im doći Milićeva...

Spirali Vučićevog diletantsko-štetočinskog vođenja srpske diplomatije ne nazire se kraj. Posle Marka Đurića, Vladimira Božovića, Mihajla Šaulića i mnogih drugih, eto još jedne „diplomirane master“ genijalke u srpskoj diplomatiji. Rasulo u ino poslovima otpočeo je Ivica Dačić sa svojim Veljkom Odalovićem, koji su najvažnije državno ministarstvo pretvorili u „bunga bunga“ leglo silikonskih Instagram i Fejsbuk krmeljuša.

Srbija se nalazi u najtežoj socio-ekonomskoj i vojno-bezbednosnoj situaciji od bombardovanja 1999. Sa višedecenijskim kineskim kreditima, u potpunom NATO okruženju potencijalno smo u kratkom roku odsečeni od ruskih energetskih i vojnih resursa, sa tinjajućom vatrom na KiM, preševskoj dolini i raškoj oblasti. U Vojvodini, u cilju stvaranja „medelinske“ eksteritorije, separatisti se udružuju sa državnim kriminalcima.
Vučić je svoju strukovnu neobrazovanost i političku nesposobnost pretočio u kriminalno okruženje koje je devastiralo vojsku, policiju i pravosuđe, čime su bezbednost Srbije i moral stanovništva svedeni na rezignaciju. Talasom suludih diplomatskih imenovanja i pacerskom spoljnom politikom, Srbija galopirajuće gubi ugled u svetu, čime svakim danom postajemo sve ranjiviji. Ucene stižu sa svih strana, a život u Srbiji postaje lutrija.

Kaligula je postavio konja za senatora, PUF je pre neki dan hteo da kandiduje magarca za predsednika, a Jelena Milić je postala „izvanredni i opunomoćeni“ ambasador. Srbiju su „vodili“ Vulin, Stefanović, Momirović, Nedimović, Mihajlović, Mali, Ružić, Gojković, Vujović, Atanasković, Matić, Popović, Obradović, Čomić, Selaković, Joksimović, Lončar, Tepavčević, Dmitrović, Udovičić, Krkobabić, koalicione „zakrpe“ Tončev i Popović i naravno – Čale!

Pa da li si ti čoveče normalan?!

Prof. Davor Kalajžić