Na Balkanu postoji jezero kome niko ne sme da priđe – razlog se strogo krije

Hrvatsko ostrvo Cres osvaja na prvi pogled svojom surovom lepotom i gotovo netaknutom prirodom. Kameniti pejzaži, guste šume, drevna sela na liticama i skrivene uvale sa nekim od najlepših plaža u Evropi često završavaju na razglednicama i u turističkim brošurama. Ipak, iza tih idiličnih prizora krije se mesto koje nije turistička atrakcija, već pitanje opstanka.

Reč je o Vranskom jezeru, prirodnom fenomenu koji ima ključnu ulogu u snabdevanju pitkom vodom ne samo ostrva Cresa, već i susednog Lošinja. Ovo jezero jedinstveno je po svojim karakteristikama, njegova površina nalazi se iznad nivoa mora, dok se dno spušta i do 60 metara ispod morske površine. Nastalo je u kraškom basenu i oblikovano tokom milenijuma složenim geološkim procesima.

Zaštićeni prirodni resurs

Voda u jezeru smatra se izuzetno čistom i visokog kvaliteta. Zahvaljujući prirodnoj filtraciji kroz stene, gotovo da joj nije potreban dodatni tretman pre nego što stigne do stanovnika oba ostrva. Upravo zato pristup jezeru strogo je kontrolisan. Kupanje, ribolov i bilo kakve aktivnosti u neposrednoj blizini vode su zabranjene. Ovo nije mesto za klasičan turizam, već zaštićen prirodni resurs od kog zavisi svakodnevni život hiljada ljudi.

Pogled na jezero moguć je samo sa određenih vidikovaca. Njegova očuvanost i izolacija ključni su razlozi zbog kojih priroda na tom području i dalje funkcioniše gotovo bez direktnog uticaja čoveka. Okolina jezera bogata je biljnim i životinjskim svetom i predstavlja važno utočište za brojne vrste ptica.

Kako nastaje pitka voda

Prava priča odvija se ispod površine. U dubinama jezera postoji stalna i nevidljiva ravnoteža između slatke i slane vode. Morska voda prodire u niže slojeve, ali je snažan pritisak velike mase slatke vode potiskuje i sprečava da ugrozi kvalitet vode za piće. Ova osetljiva prirodna ravnoteža omogućava da jezero ostane izvor pitke vode.

U slučaju da nivo vode opadne, pritisak slatke vode bi oslabio, što bi moglo da omogući prodor mora i zaslanjivanje jezera. Time bi izgubilo svoju osnovnu funkciju snabdevanje stanovništva pijaćom vodom. Upravo zbog te krhke ravnoteže, područje je pod posebnom zaštitom.

Jezero je ime dobilo po obližnjem selu Vrana, iako ga meštani najčešće jednostavno zovu, jezero. Naziv Vransko jezero ustalio se kasnije, kada ga je tako zabeležio putopisac Alberto Fortis u 18. veku, prenosi N1.ba.