Neinvazivna lobotomija

E, pa isto vam je u nekim sredinama i s pameću. Shvatiš jednog trenutka da imaš višak pameti i da bi uistinu bio srećan i zadovoljan, tog viška moraš da se ratosiljaš! I jedno od rešenja u davna vremena za sve koji su mnogo odskakali u sredini u kojoj žive, bilo je lobotomiranje, a to je jedan krajnje neprijatan hiruški zahvat tokom koga se neke neurološke veze u mozgu kidaju i vi preko noći postanete od intiligentnog - tup čovek koji sredini u kojoj živi ne pravi nikakve probleme i sve mu je ravno do Kosova.

Bilo je i filmova o toj strašnoj lobotomiji i tragičnim sudbinama onih koji su lobotomirani. Sećam se nadaleko čuvenog filma "Frensis" sa Džesikom Leng. Veliki borac protiv sistema, sjajna mlada, superinteligentna žena u sukobu sa sistemom koji ne prašta. Na kraju lobotomiraše Frensis, koja u poslednjoj sceni filma kaže svom starom ljubavniku: od sada će za mene sve u životu biti vrlo sporo i polako. Plakala je publika uz tu poslednju scenu znamenitog filma kao kiša tih sedamdesetih u bioskopima.

Ali, da li ste vi znali da lobotomiranje uopšte ne mora da bude toliko crno i tragično, te da može da se izvede neinvazivno, dakle bez hirurškog noža i sličnih strahota. Da li ste znali da ljudi mogu da se lobotomiraju uz pesmu i igru, uz neobično društvance skupljeno s koca i konopca u rijalitiju "Farma"?

Da li ste znali da lobotomiranje može da se vrši i uz demonstraciju tehnike kojom se žena baca u nesvest davljenjem, i da se lobotomira i uz seks na TV kad mu vreme nije, i uz obraćanja političara & analitičara i nacionalne dnevnike i uz legendarna obraćanja naciji svaka dva tri dana našeg krasnog predsednika?! Da li ste znali koliko je ovo medijsko lobotomiranje kojim je lobotomiran naš narod doprinelo svetskoj nauci i prosperitetu?!

Jer, isto kao što nekome smetaju kilogrami i shvata da mu je to balast u životu, svaki se pametan čovek u ovoj zemlji bar jednom zapitao: čemu moja pamet, čemu moja škola, čemu moj razum, kad oko mene prosperiraju kojekakvi idioti, dolaze na položaje raznorazne budale, pitaju se za sve raznorazni polutani, a mene nema nigde i niko sam i ništa?! Zar se niste zapitali zašto i ja nisam zadovoljna svinja i neznalica bez bilo kakvih znanja i bilo kakvog obrazovanja pa i mene u ovoj sredini jednom da obasja sunce?! I pravo da vam kažem, idu i za nas takve bolja vremena. Ima nade!

I odete kod lekara sa svojom mukom. Kod psihologa ili psihijatra. Kažete mu: ja više ovo ludilo oko sebe ne mogu da gledam. Kad Ga vidim šta priča dođe mi da razbijem televizor, pitam se šta je bre ovo, je l' on ovo ozbiljno, ili nas zeza? I kad kažete psihologu ili psihijatru da vam dođe da odete da živite u nekoj pećini jer vam je kretena oko sebe preko glave, lekar vam prepiše terapiju. Samo za početak dnevno po petnaestak minuta "Farme". Pa onda za jedno dve nedelje, malo veća doza istog rijalitija - recimo pola sata. Pa onda sat, pa dva i na kraju sami ćete da krenete sve to da gledate sami po ceo dan, što je prvi znak da se menjate na bolje.

Posle mesec ili dva videćete kako stvarnost oko vas više neće biti tako suluda i nenormalna. Kako sve opet ima smisla. Gledaćete Kristijana sa uvažavanjem. Predsednika kao najmudriju osobu u univerzumu. Ako ste nekad mislili da su ovi strani investitori obični robovlasnici za koje radite za džabe i u pelenama, shvatićete da nikad bolje niste živeli i da strani investitori više vole vas i od vas samih i ovoj zemlji Srbiji misle sve najbolje čak i više nego i sami mi Srbi!

Uz dovoljne doze Farma terapije shvatićete da je Rio Tinto, koji želi da od plodnih oranica Srbije napravi pustinju i rudnik, najbolja ideja od kako je sveta i veka. Poverovaćete da nećete da ostanete bez pijaće vode u Beogradu jer se gradi na Makišu, a poverovaćete i da je vazduh najčistiji na svetu i da su priče da se ovde od zagađenog vazduha umire najobičnije laži i spinovi kojima žele da vam od života prave pakao izdajnici i strani plaćenici koji samo žele da dođu na vlast i da od raja na zemlji kakav je postala Srbija od 2012., naprave strašan pakao u kome neće moći da se živi normalno!!!

I, sad, posle ovog kraćeg elaboriranja, zapitajte se vredi li u Srbiji imati mozga i biti nesretan ili se treba na bolje promeniti i postati konačno srećan i zadovoljan?! Jer život je jedan, danas si cvet, sutra uvela ruža, dok se pametni namudrovaše, budale se naživeše! A i Kristijan nije večan, pa zar nije greota propuštati njegove majstorije na "Farmi". A zar nije greota i ne shvatiti na pravi način te dubokoumne poruke predsednikovih priča, zar uskratiti sebe za slušanje njegovog dubokog umirujućeg glasa koji očinski govori kako će sve biti dobro i sve bolje i kako nikad bolje nije ni bilo?!

Izvagajte još jednom pre izbora jer posle će biti kasno kad ukapirate da je lobotomiranih bilo kao i uvek više, a vi ste opet nesrećna manjina koja ne zna gde i šta sa sobom iz očaja, a pružena vam je šansa.
Nije da nije.

Jovan Marinković, akademski slikar