Piše Goran Kaluđerović: Tvorci nevremena

Političke grupacije iz poslednje decenije dvadesetog veka napredovale su u puštanju krvi dece iz ex jugoslovenskih republika gde su se u Srbiji posebno isticali i sadašnji nosioci političke moći. Sadašnji upravnik Srbije tada je bio verbalni junoša koji je zagovarao puštanje krvi tuđe dece zdušno potpomognut od tadašnjeg portparola SPS a sadašnjeg upravnikovog političkog intimusa. Samo zahvaljujući međunarodnim političkim okolnostima puštanje krvi sada nije službena politika upravnika i njegove svite, ali poznavajući dosadašnje iskustvo njegovog političkog delovanja ne znači da ne može i biti.

Sada su u opticaju one trivijalnosti koje razaraju sve pred sobom. Splavovi, koka, helikopteri, prostitutke, bludničenje, žrtvovanje nedužnih (slučaj putnika i posade helikoptera a sve zbog medijske promocije par političkih pokvarenjaka), naplatna rampa, bahatost, orgijanje i gotovo belodano pljačkanje, kao da hipnotišu srpsku javnost u opravdavanju takvog načina života kao poželjnog ponašanja za društvo privilegovanih.

Uostalom, prosečan građanin Srbije oduvek je bio fasciniran ispoljavanjem političke moći podilazeći joj i žudno želeći da je ima pa ma kako se ona ispoljavala. Nikada kao sada nije se do političke moći dolazilo bez neophodnih kvalifikacija niti se upravljalo po sistemu apsolutne servilnosti gorem od sebe. Opravdanje tog podilaženja nalazi se u uverenju da se radi o sopstvenom spašavanju što izgleda suviše bedno da bi bilo prihvaćeno. Srbija sa SNS nema budućnosti.

Bahatost upravnika i njegovih političkih stvorova svodi se na golu otimačinu čak i preko pokušaja bukvalnog kolonizovanja zemlje od strane moćnih kompanija. Prvi pokušaj bio je neuspešan. Čak i ako pretpostavimo da frakcijama tajnih struktura moći odgovara ovako razvaljeno društvo, izvesno je da se tako ne kupuje budućnost jedne zajednice. Bez pravde, slobode, ljudskih prava i negovanja vrlina, ne može se razvijati jedna zajednica. Građani Srbije dovedeni u stanje masovne hipnotisanosti ne vide ili ne žele na temeljima civilizacijskih a i hrišćanskih vrednosti da grade sopstvenu zajednicu. To potvrđuje i činjenica da su strankama ili pojedincima koji su na mržnji gradili svoj politički identitet redovno davali više od milion glasova.

Razoriti takve političke skupine, skrajnuti njihovo delovanje a njihove predstavnike učiniti nebitnim, to su glavni zadaci stranaka koje hoće promeniti srpsko društvo. Posledice sadašnjeg oblika upravljanja srpskim društvom najbolje je izraženo u saopštenju Društva psihologa Srbije, gde iznosimo citat:

- Mentalno zagađenje ovog prostora takođe dovodi do negativnih posledica. Mnogi građani osećaju stid i poniženje kada o njihovim životima odlučuju osobe čije su stručne, a često i moralne kompetencije upitnih kvaliteta. Ugroženo je pravo građana na istinito i potpuno informisanje, a medijski sadržaji ohrabruju sve vrste društvenih polarizacija koja unose nemir i sukobe među građanima. Kada je informisanje uskraćeno ili iskrivljeno, ugrožena je mogućnost formiranja mišljenja i njegovog javnog iznošenja. Ukoliko je drugačije mišljenje izneseno, ono se ućutkuje, iskrivljava i diskvalifikuje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija” (Direktno 28.01.2022).

Ako očigledno treba dokazivati i ako najbolji pripadnici jedne zajednice nisu njeni uzori, onda smo i “zaslužili” ovo što imamo.

Jedno ništa.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka