Znaš li da je mrtva Kostadinka glasala na referendumu?

Eve, ja nisam se javljao neko vreme na tebe jer nisam ‘teo da uticam na tvoju odluku povodom izvršavanje glasačke dužnosti u vezi referendum. ‘Teo sam da z bistru glavu doneseš pravilnu odluku k’o svaki uman čovek, po svoje nahođenje, a ne da ti neki sa strane govori koe je za tebe dobro. Zamisli da sam ja slušao sve koe se priča po televizor… Nikad ne bi digli sprat bez građevisku dozvolu!

Gogi,

Moj deda je uvek govorio da se čovek zajebe dva put u životu: kad se rodi i kad kaže sudbonosno DA.

Koe si sudbonosno odgvorio u nedelju?

Što se tiče glasanje, ja sam se digo sobajle da izvršim svoju građansku dužnos i među prvi birači sam munuo liste u kutiju od pleksiglas.

Nesam mnogo razmišljao, eve, iskren da ti budem, zaokružio sam oba odgovora. Smatrao sam da na taj način i ne mog pogrešim mnogo jer će si vi svakako uznete koj vi odgovor više treba.

Nego Gogi, z dedu ga malko poviše najebamo…

Deda je tražio da ga i njega vodimo. Vika mu ja: Sedi si be dom dedo, grej se uz kube; al’ on vikaše da bez njega ne mož se donese ni jedna odluka, pa takoj i ovoj.

Al’ nije računao da će vidi da je Kostadinka glasala pre njega. I tuj, Gogi, ne bi bio nikakav problem da ona neje otišla na onaj svet od koronu još pre neku godinu dana i toj bez popa jer je bio na godišnji odmor u Budvu.

Gogi, deda se mnogo potreso i ripnu mu pritisak i jedva ga povrnumo među živi. Eve ga, počeo da šilji glogov kolac jer misli da po Leskovac ima vampiri, a ne da je neki glasao umesto pokojnu Kostadinku.

Mož li mu završimo neki lekovi na recept bez učešće? Će napravi neku bedu! Šta ako nasrne na Danila? Će ne icepe ovi iz NUNS s tužbe…

S poštovanje, uvek tvoje Bedno Piskaralo