Piše Goran Kaluđerović: Političko orgijanje

Prvi ešalon te klike regrutovan je od učesnika koji su se i u poslednjoj deceniji dvadesetog veka učili veštini unižavanja svakog civilizovanog i demokratskog načina uređenja društva, potpomognut s onim mangupima iz redova stranaka koje su učestvovale u demokratskom preobražaju, čiji je nagon za političkim samoodržanjem nadilazio njihov demokratski kapacitet. Tu neće biti kraj.

Kako se bude približavao dan izbora tako će političko orgijanje rasti jer vlastodržačke horde drugačije i ne znaju. Doba demokratije nakon 2000. godine svakako nije bilo zlatno doba ali nije među njenim pristalicama bilo solidarnosti u mržnji prema drugom koliko je ima danas. Zašto je uopšte Srbija dala svoju budućnost grupaciji izrasloj s druge strane uglednog društva? Dokle će je voditi upravnik za koga je sada već izvesno da živi u sopstvenim fantazijama i da suštinski više ne upravlja srpskim društvom?

Možemo da razumemo nezadovoljstvo dobom demokratije gde je izvršena loša privatizacija i gde su se mangupi u njihovim redovima bezobrazno obogatili, kao i nespokoj koji je doneo kapitalizam, ali seirenja nad drugim i drugačijim koji kritički misli nije bilo. Svako ko je pre nekoliko dana mogao izdržati da pogleda opskurni film na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ili prilog u „Utisku nedelje“ mora se zapitati, u kakvo se društvo Srbija pretvorila ako bi se likovalo vešanju Đilasa na Terazijama, čerečenju Šolaka ili samo već njima znanim morbidnostima nad Marinikom Tepić ili Borkom Stefanovićem.

Upravnik je sa svojom svitom uspeo kao malo ko da svaku razložnu diskusiju obesmisli i da svet s društvene ivice dovede u ravan s uglednim društvom. To iziskuje angažovanje podzemlja za uterivanje straha, malo marketinških organizacija, batina i para, sasvim dovoljno da se građanstvo pretvori u podanike toliko poželjne za takav oblik upravljanja. Političko orgijanje nije u zenitu. Taj politički tulum biće kao i svaki najžešći pred izbore a verovatno i nešto posle njih, kada će cela svita stati u odbranu već stečenih privilegija za koje ni sami nisu verovali da će ih ikada imati.

Podzemlje, upravnikova svita, seoski probisveti i drugi besprizornici, unižavaće slobodno građanstvo jer za drugo i nisu sposobni. Istini na volju, građanstvo je u prethodnim nedeljama stalo na crtu toj udruženoj kriminalno-političkoj bratiji i pokazalo svoju snagu kada je trebalo odbraniti elementarno pravo na život. Uspelo se u tome. Konsolidovanje redova vladajuće klike ide u pravcu potkupljivanja najstarijih i onih koji ulaze u svet odraslih, koji treba toj kliki da obezbede većinu. Sve druge valjda smatraju ošišanim ovcama bezopasnim za društveno talasanje.

Podrška koja se očekuje od penzionera, angažovane stranačke klijentele po institucijama sistema, potkupljenih mladih, trebalo bi da obezbedi neophodnu većinu za dalji opstanak na vlasti. I ako te većine ne bude, tako formiran društveni karakter nije spreman da prizna bilo kakav drugi rezultat. Vlast će se braniti svim sredstvima a posebno onim koje uređena društva i ne poznaju.

Nisam siguran da će novac, ucene i strah, kao oprobani alat vlasti koristan za oblikovanje srpskog društva biti nadmoćan nad iskonskom potrebom za slobodom i pravdom koje srpsko građanstvo ima.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka