Piše Goran Kaluđerović: Društvo beskorisnih

Da stvar s poltronima bude gora, više se ne radi čak ni o nespokoju prvog ešalona upravnikovih poltrona zbog kobajagi spremanih atentata protiv srpskog upravitelja ili o njihovom strahu zbog mogućih državnih udara i zavera. Tekst želi da pokaže da su poltroni handmade postojeće političke grupacije na vlasti i da su samo proizvođači poltrona gori od njihovih proizvoda. To važi kako za prvi ešalon upravnikovih poltrona tako i za lokalne gaulajtere na još tragičniji način.

Udomljeni po postojećim institucijama srpskog društva diče se ponašanjem koje je antipod građanskih vrlina pa čak isto preporučuju i svojim potomcima. Dakle, tekst hoće da pokaže da je sistem „strankomafije“ ustrojen tako da se bezrezervno mora odavati priznanje i seoskim gaulajterima sve do samoprezrenja njegovih čankoliza.

Poltronstvo je ovde dobilo novo značenje. Ono treba da pokaže da smenjeni rukovodilac neke institucije treba da je zahvalan za sopstvenu smenu i da svojim ponašanjem treba da oda priznanje egzekutoru te smene. Poltronstvo je pupčanom vrpcom vezano za fenomen ketmana o kojem je pisao Česlav Miloš, kao svesnih izdajnika sopstvenih misli i osećanja. Svakodnevna gluma pripadnika „strankomafije“ ispoljava se i prema stvarnosti a i jednih prema drugima.

Neko bi primetio da je to nesreća palanačkog društva ili njegovo prokletstvo ali kao oblik ponašanja ono nesumnjivo vodi njegovom iščeznuću. Slobodni građani palanačke sredine nisu samo žrtve lokalne nečasne družine, oni su žrtve „ravnodušnosti i kukavičluka sredine, ili još gore, zlurade zavisti onih bez integriteta. Kada duha solidarnosti nema, svaki pojedinačni otpor postaje besmislen“. Sramota se ne pere drugom sramotom niti drugo varanje može postojati a da se ne plati visok račun.

Primer. Autor ovog teksta u proteklih više od godinu dana bio je svedok kako u orkestriranim lažima usmerenim ka njegovom urušavanju profesionalnog i radnog integriteta, poltroni žele zaštititi sopstvene pozicije koje svojim skromnim sposobnostima ne zaslužuju, a gde su laži u funkciji ulagivanja rukovodiocu koji nema sposobnost za odgovornom rukovodećom pozicijom a sam je do pozicije rukovodioca došao podilaženjem hijerarhijski nadređenim starešinama.

Poltronstvo ovde dobija novo značenje, gde se više nesposobni ulaguju manje nesposobnom da bi zaštitili sopstvene pozicije. U toj besramnoj dvostrukoj komunikaciji važno je zadržati postojeće privilegije pa nek traje koliko traje! "Oni sve rade javno, da ne bi izgledalo tajno!", kaže se u jednom dijalogu u filmu “Balkanski špijun”.

Negujući poltronstvo kao stil življenja negujemo i isključenje ukupne zajednice iz društva demokratskih i građanskih. Za društvo politički ubijenih građana poltronstvo je poželjan stil ponašanja dok se ne shvati da se Đuri ne može oprostiti.

A do tada...

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka