Boško Obradović nedeljom: Litije protiv litijuma i „RIO TINTO” kao Vučićeva omča oko vrata

U slučaju Srbije i Vučićevog vremena vlasti to je – verovali ili ne – tema ekologije i „Rio tinto”. Da se razumemo, sama ekološka tema ne bi bila dovoljna da izazove jučerašnji izlazak između 100.000 i 150.000 ljudi na ulice i dvosatnu blokadu Srbije. Nismo mi još došli do tolikog stepena ekološke svesti i zelenog patriotizma, iako se tome približavamo kao jednoj od najvažnijih političkih tema u 21. veku. Ovde se radi o nagomilanom opozicionom buntu koji je sada samo proradio na jednoj drugoj temi posle male pauze od raznih prethodnih masovnih protesta. Zbog nagomilanog ogromnog višegodišnjeg antirežimskog nezadovoljstva bilo je samo pitanje vremena kada će to opšte osećanje eksplodirati i kada će se dogoditi narod na ulicama.

Vučićev režim je verovatno nesvesno napravio dve krupne greške koje će ih skupo koštati i koje sada ne znaju kako da reše uprkos kompletnom totalitarnom aparatu koji im je u rukama. Prva je insistiranje na dolasku „Rio tinta” i otvaranju rudnika litijuma u Loznici, kao i daljem proširivanju istraživanja litijuma na brojnim lokacijama širom Srbije. Tu su udarili na svetinju privatne imovine, svetinju dedovine, svetinju zavičaja. To je, iako na drugi način, veoma slična greška kao ona koju je napravio Milo Đukanović kada je udario na svetinje SPC u Crnoj Gori.

Znamo kako je Milo prošao i možemo da pretpostavimo kako će proći i ovdašnja vlast ako nastavi ovim putem. Glavna posledica Milove greške bila je da je udarom na SPC preterao čak i u očima dela sopstvenih birača koji nisu toliki bogoborci i crnogorske ustaše. Glavna posledica Vučićeve greške u našem slučaju je da je udario i na sopstvenog birača koji je meštanin sela koja su na udaru istraživanja litijuma i otvaranja rudnika od strane „Rio tinta”, ili su jednostavno građani opravdano zabrinuti za zdravu vodu, zemlju, vazduh i hranu, što je postalo važno političko pitanje gde se vlast našla na strani zagađivača i onih koji nam uništavaju životnu sredinu i dovode u pitanje ekološku i zdravstvenu bezbednost nacije. A to svakako interesuje svakog čoveka i porodicu u Srbiji bez obzira da li je za vlast ili opoziciju.

Druga ključna Vučićeva greška u koracima bila je povezivanje izmena zakona o referendumu sa izmenama zakona o eksproprijaciji. Istovremeno donošenje oba zakona upalilo je alarm čitave nacije da se nešto krupno skriva iza toga i da se dalje pravljenje kolonije od Srbije ne sme dozvoliti. Ovoga puta nije u pitanju samo dosadašnja rasprodaja naših prirodnih i privrednih resursa strancima, ili namešteni tenderi za rođačke i strane firme, ili novo zaduživanje države i građana kod stranih zajmodavaca, već i otvoreno pravljenje od naše plodne zemlje i prirode deponije i jalovišta za potrebe stranih korporacija. To je trenutak kada se svakom patrioti u Srbiji upalila lampica dokle je Vučićeva vlast spremna da ide i da ih na tom putu moramo zaustaviti - svi u jednoj koloni bez drugih razlika.

To što je bivša vlast dovela „Rio tinto” ili što se nekakvi novi Zeleno-Levi sada otimaju oko protesta da bi privukli pažnju na svoju izbornu listu, to je nevažno za ovu priču. Čak i ako među demonstrantima ima i agenata stranog interesa koji primaju pare od raznih međunarodnih nevladinih organizacija, to nema veze sa preko 100.000 ljudi koji sigurno nisu uzeli pare od Rokfelera da juče izađu na ulice. A to posebno nema pravo da im zamera Vučić koji je lični prijatelj sa Sorošem, Klintonom i Blerom.

Zato smatram da srpski domaćini i rodoljubi ne treba uopšte da se osvrću na režimsku propagandu o tome da iza protesta stoje stranci, već da se odazovu protestima i da ih organizuju u sopstvenoj režiji kao što je to juče bio slučaj. Jer, primera radi, blokadu saobraćaja u Preljini kod Čačka ili u Nišu nije organizovao nikakav nedavno izmišljeni Ekološki ustanak već gnevni građani među kojima je bilo i mnogo pristalica Srpskog pokreta Dveri. Ukoliko razni eksponenti zapadnih ambasada u Beogradu i Soroševi kursisti planiraju da preuzmu monopol na ove proteste neka imaju u vidu da se novi 5. oktobar neće desiti, u smislu da srpski rodoljubi ginu na ulicama u borbi protiv vlasti a da na vlast potom dolaze prozapadni političari i sve ostane isto. To im ovoga puta nećemo dozvoliti.

Potpuno sam uveren, a to sam predlagao kolegama iz Saveza za Srbiju još pre dve godine, ali za to nije bilo razumevanja niti podrške u tom trenutku, da su blokade saobraćaja i državnih i medijskih institucija jedino što može da ugrozi aktuelnu vlast. Radi se o mirnim i nenasilnim protestima i građanskoj neposlušnosti koja spada u dozvoljene oblike demokratske borbe protiv jednog nedemokratskog i kriminalizovanog režima. Pre dve godine nije bilo sluha za moj predlog da se protesti „1 od 5 miliona” još tada pretvore u blokade saobraćaja i institucija iako sam na tome u više navrata insistirao, ali je u međuvremenu takva svest sazrelila kod naroda koji nema vremena da čeka političare koji se plaše da preuzmu odgovornost i povedu narod.

Kada sam pred prvu subotu bio jedini opozicioni lider koji je pozvao svoje pristalice na blokade i bio na njima, to je bio jasan znak da se kod političkih lidera ništa nije promenilo ali jeste u narodu. To što su blokade uspele pa su se posle svi probali okoristiti o njih, to je drugo pitanje. Tada se nisam pridružio pokušajima brojnih opozicionih kolega da se od toga pravi lična i stranačka korist, ali se ni ja niti Dveri ne povlačimo sa ulice gde smo sa narodom punih 10 godina svog opozicionog rada i gde ćemo uvek biti. Nema vraćanja na uzaludne proteste i šetnje. Samo blokade saobraćaja i institucija vode do pada „Rio tinta” i Vučića. A oni su od juče postali jedno.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri