Piše Goran Kaluđerović: Loši temelji lepe zgrade

Ideje pravednijeg, slobodnijeg i generalno uređenijeg društva potkopali su oni nosioci političke moći kojima to i nisu političke vrednosti i koji su u “vladanje životom drugih“ upregli celu armiju ljudi s rubova društvenog života. Taj površan i često besraman svet nije ni imao ambiciju da gradi društvo na narečenim temeljima. On u oporoj srpskoj stvarnosti sladostrasno svoje pakosne žaoke usmerava ka onima koji neće da se priklone toj družini čije delo nema „autorizaciju budućnosti“.

Dragan Đilas: “Vučić će otići brže nego što se misli. A kada ode, po njemu se u Srbiji ništa neće zvati, jer iza njega ništa ostati neće“. Ovo predviđanje temelji se ne samo na nesposobnosti klike oko glavnog principala već na pojavi demonstriranja tamnih strana bića sve one angažovane armije kojima su ideje javnog dobra prijemčive koliko i raznim rasistima ideje ljudskih prava.

Ti netalentovani i beskarakterni likovi koji intimno znaju svoje domete, neizmerno su zahvalni vladajućoj bratiji na privilegijama koje su stekli. Ionako limitirani, znaju da su bez oslonca na to bratstvo osuđeni na propast. Ta vladajuća klika njihov je stent opstanka. Otuda divljenje svekolikim lažima i prevarama kojima i sami na karikaturalan način pribegavaju. Cela plejada tih likova i ne zaslužuje da se nađe u jednom tekstu jer se o njima i nema šta misliti, ali se ovde iznose zbog ilustracije jednog društvenog stanja.

Ako i izuzmemo profesiju i nivo obrazovanja sadašnjeg direktora Pošta Srbije a nekadašnjeg minstra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, uzimamo za predmet ovog teksta njegovo ponašanje koje ilustruje mimikriju s kojom živi ovo društvo. Kao predstavnik vlasti prisustvovao je osnivačkoj Skupštini Srpske desnice zajedno s Milenkom Jovanovim. Ovaj potonji zauzima počasno mesto u antologiji bezčašća jer se zalagao za uvođenje jezičkih policija ili nešto tome slično a odurno, dok je pomenuti bivši ministar smatrao da čini zločin onaj ko negira holokaust pa se to odnosi i na one koji “ umanjuju genocid nad Srbima“.

Valjda otuda i prisustvo na osnivačkoj Skupštini Srpske desnice kojoj je negiranje manjinskih prava mantra u političkom programu jer se bazira na ugroženosti srpskog naroda od istih tih manjina. Spominjanje holokausta gotovo da ima samo ceremonijalni značaj. Svi ti ljudski resursi, iskazano savremenim rečnikom, koji su se nekada zvali kadrovi, jesu deo one političke autorizacije iza koje neće ostati ništa.

Pišući o prvoj do glavnog državnog principala urednik portala „Direktno“ jednostavno kaže „nesrećo jedna“. Greši. Nije jedna. Ovo je oluja ljudskog polusveta na javnim funkcijama. Zavisno od formalnog značaja položaja i skupa privilegija s njega se teško silazi a da se ne povuku i drugi s njima.

S energijom zla tek ćemo se suočiti.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka