"U bre, koliko ljudi ste skupili!"

I po podacima Specijalizovanog srpskog atletskog portala, renovirani atletski stadion u Kraljevu prima do 1.500 posetilaca. To se potpuno uklapa u policijsko brojanje, jer je na samoj stazi bilo još oko 200 privedenih. U to ne ulazi policija u civilu, koja je na stazi stajala na svaka dva metra, sa prepoznatljivim pištoljima u crnim službenim torbicama prebačenim preko ramena, uredno prislonjenim na stomačiće.

I preko puta stadiona na trotoaru ispred kuća bila je raspoređena policija u civilu, nešto ređe, na oko 10 metara. Sve zajedno manje od 2.000, a daleko manje od 5.000 “razdraganih građana Kraljeva i Banje”, koliko su naduvale nacionalne frekvencije.

Pretnje i ucene sve su manje delotvorne. Dok sendvič autobusi dolaze sa sve daljih i daljih destinacija, radnici “Leonija” tvrde da su pod pritiskom i ucenama morali da učestvuju u Vučićevoj kraljevačkoj predstavi, a Demokratska stranka navodi da je u posedu prepiske nekog radnika MUP-a o apelu za dovođenje barem 5 poznanika, koji će za trud biti nagrađeni slobodnim radnim danom.

A Vučić - već poznato. Milioni, avioni, kamioni, bomboni, ali od “sledeće godine”. U danima kada njegovi prethodno dovedeni i našim novcem prebogato subvencionisani belosvetski hohštapleri redom zatvaraju “fabrike” i odlaze sa ekstra profitom u vidu subvencija i neisplaćenih otpremnina koje zakinuše otpuštenim radnicima, on prosipa milione iz rukava i gradi li gradi – dužničko ropstvo u vidu enormnog spoljnog duga Srbije, koji ćemo otpaćivati generacijama, ako ne i zauvek.

“To što mi kažemo da nam izgleda da će biti 60 miliona evra, računajte 70 miliona evra”, obaveštava Vučić direktora Opšte bolnice o svojoj čuvenoj matematici, koja svaki projekat naduva za još desetinu procenata keš lopovluka, pa nastavlja u istom pravcu: „...bazen, pa bazen, pa bazen...treba nam jedna milijarda, trebaće nam 10 miliona evra za taj zatvoreni bazen...“. Mala je razlika između milijarde dinara i milion evra, svega 8.5 miliona dinara, koje je Vučić progutao u jednoj rečenici. Za njega je to mikroskopski zalogaj.

A sa Rio Tintom je progutao milijardu, nikako da nam objasni čega, ali možemo da pretpostavimo, jer kako sam reče, „ja sam uvek želeo ovim strateškim stvarima da se bavim“. „Kod njih nema ništa sem miliona, šta god da pitate to su milioni. Nema nešto manje“, konverzira Vučić sa nekim Bobanom, kao da taj nije njegov „naprednjak“. To su te njihove sektopartijske i bratomafijske „strateške“ stvari. Pljačka.

Ljubitelj helikoptera nije u Kraljevo došao preko Lađevca. Valjda zato što je još jedan u nizu njegovih lokalnih „razvojnih projekata“ zavšio sa Internet prezentacijom: dolasci-prazno, odlasci-prazno, red letenja-prazno. Ali nisu prazni džepovi, ni njegov ni onih koji su ovaj projekat osmislili.

Sve se svodi na – „od sledeće godine krećemo sa....“. Oni bi da nastave sa pljačkom, jer krenuli su 2012-te, pa otuda ovaj predizborni Vučićev turizam po Srbiji. U svojoj kampanji, našim novcem. A za to vreme, deo opozicije konačno počinje da uviđa da od poštenih izbora pod sektopartijom nema ništa. EU posrednicima na pamet ne pada da pokušaju da doprinesu poštenim izborima, jer u tom slučaju ode njihov poslušni pulen, a ko da ga nasledi?

Takav se samo jednom rađa u istoriji.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN