Boško Obradović nedeljom: "Srbovanje" kao politički marketing kriminalizovane vlasti

Tako je aktuelna vlast u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci naglo počela da zastupa nacionalne i državne interese koji im u prethodnih 10 godina nisu bili među prioritetima: od borbe protiv bele kuge, odbrane Kosova i Metohije u sastavu Srbije, očuvanja Republike Srpske, zaštite srpskog naroda i SPC u Crnoj Gori, negiranja genocida u Srebrenici i kulture sećanja na genocid nad Srbima u 20. veku, izgradnje spomenika nacionalnim velikanima, podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi, obnovi manastira Hilandara i završetku izgradnje hrama Svetog Save u Beogradu, i uvođenja redovnog služenja vojnog roka, sve do zaštite ćirilice, srpskog jezika i zastave, i – najnovijeg - intoniranja državne himne u svim školama na početku nove školske godine.

Da se razumemo: nemamo ništa protiv svega ovoga i smatramo da je to ispravna nacionalna politika. Bolje je da je vlast na ovim nego na suprotnim pozicijama. Sve ove političke ideje SNS je prepisala iz programa Srpskog pokreta Dveri. Za četiri godine poslaničkog mandata u više navrata u Narodnoj skupštini predlagao sam jednu po jednu od ovih političkih ideja na koje su se narodni poslanici vlasti tada smejali, prekidali me u skupštinskim govorima i dobacivali. Vladajuća skupštinska većina nikada nije htela da podrži niti jednu od ovih ideja samo zato što dolazi iz redova opozicije, a sada ih zdušno predstavlja kao svoje i primenjuje.

Ne samo da donedavno nisu bili na ovim pozicijama već su radili sve suprotno, promovišući rijaliti programe i javni nemoral, rušeći tradicionalne porodične vrednosti, predajući državne ingerencije separatističkim vlastima u Prištini, grleći se i ljubeći sa ratnim zločincima Klintonom, Blerom i Šrederom, izvinjavajući se u Srebrenici, šurujući sa Milom Đukanovićem u Crnoj Gori, izbegavajući da usvoje skupštinsku rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, dozvoljavajući propast srpske vojske, jezika, pisma, školstva...

Razume se da im niko ne može verovati da se ovde i sada radi o istinskim čisto patriotskim namerama jer gde su bili prethodnih 10 godina da ovo sve urade? Šta ih je sprečavalo do sada? Nema dileme da je ovo pojačano srbovanje inspirisano dnevno- političkim interesom očuvanja vlasti i da je u funkciji nove predizborne kampanje pomoću koje ponovo treba prevariti patriotske birače. Pre ovoga teško je godinama bilo naći makar jednu patriotsku stvar koju je ova vlast učinila sem neuvođenja sankcija Rusiji, kada je to od nas zahtevano sa više zapadnih adresa. Čak je i dobra nacionalna i antiautonomaška politika u AP Vojvodini i saradnja sa Republikom Srpskom bila samo kompenzacija za izdaju na Kosovu i Metohiji.

Sve ove tri ispravne nacionalne stvari su korišćene kao minimalističko srbovanje da se ne izgubi poverenje patritskog biračkog tela unutar vladajuće SNS. Sve drugo je, međutim, bila kapitulacija i predaja naših
nacionalnih, državnih i ekonomskih interesa strancima. Postali smo strana kolonija, približavajući se NATO paktu i rasprodajući naša prirodna i privredna bogatstva koja su prešla u ruke stranih kompanija. Zato im se ne može verovati da zarad opstanka na vlasti ponovo neće biti spremni sve da prodaju i izdaju, ako im takva ponuda dođe iz inostranstva kao na početku vladavine. Obično se naše vlasti okrenu srbovanju tek kad poremete odnose sa stranim faktorom koji ih je doveo na vlast i onda u pojačavanju nacionalne retorike traže šansu za opstanak na vlasti.

Problem je u tome što se nacionalne politike mogu brzo odreći ako na drugoj strani pronađu veći interes za očuvanje svoje vlasti. I drugi problem je u tome da nacionalna politika ne može biti pokriće za laži, lopovluk i raspad svih drugih društvenih vrednosti.

A to upravo jeste još jedna dimenzija ove vrste političkog marketinga kome je vlast pribegla u poslednje vreme – da na taj način stavljajući patriotsku predizbornu masku sakriju sve loše što inače rade. Ako je formirano Ministarstvo za porodicu – to ne može biti pokriće za donošenje antiporodičnih zakona o rodnoj ravnopravnosti i legalizaciji homoseksualnih brakova. Ako se brane nacionalni interesi – to ne može
biti izgovor za kriminal i korupciju, nameštene tendere i preplaćene infrastrukturne radove, partijsko zapošljavanje i pljačku javnih finansija. Ako se brine o očuvanju nacionalnog identiteta – to ne može da skrene pažnju sa vladavine lažnih diploma i plagiranih doktorata, kao i kompletne negativne selekcije na svim društvenim nivoima.

Ako se materijalno pomaže Crkva to ne može biti smokvin list za gušenje demokratije, slobode medija i ljudskih prava, niti opravdanje za svakodnevni govor mržnje u režimskim tabloidima protiv svakoga ko kritikuje vlast i drugačije misli, kao i progon političkih neistomišljenika.

Postoji jedna velika opasnost u vezi sa posledicama ove nove marketinške aktivnosti kriminalizovanog vladajućeg režima. Ne smemo dozvoliti da ako kompromitovani nosioci sadašnje vlasti guraju dobre nacionalne projekte mi budemo protiv njih. Ako su Vučić i Dodik predložili da dan proboja Solunskog fronta bude proglašen za Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave – to ne znači da to nije trebalo uraditi. Ako je Nebojša Stefanović za povratak rednog služenja vojnog roka – to ne znači da je to loša ideja. Ako je Branko Ružić uveo intoniranje državne himne u školama - to ne znači da nam to nije trebalo mnogo pre.

U ovome moramo odvojiti srpske nacionalne i državne interese od interesa aktuelne vlasti. Prve treba podržati bez obzira ko je vlast, a nedemokratsku i kriminalizovanu vlast treba smeniti bez obzira što ponekad uradi nešto dobro za nacionalnu stvar inspirisana očuvanjem vlasti po svaku cenu. Opasno je da mrzeći lošu vlast zamrzimo i ono što je dobro za našu državu a što vlast radi iz vlastoljubivog interesa. Naučimo jednom za svagda da vlast i država nisu isto. Državu treba braniti i čuvati bez obzira ko je na vlasti, a vlast treba kritikovati i menjati ako nije dobra i bez obzira što uradi i nešto dobro u moru loših stvari.

Atmosfera u Srbiji danas podseća na onu iz Miloševićevog vremena kada su pojedinci bili spremni da zarad smene Miloševića stanu i na stranu srpskih neprijatelja. Kao što ne smemo dozvoliti da se Vučić danas kao Milošević nekad krije iza nacionalnih interesa i zloupotrebljava ih u funkciji očuvanja lične vlasti, tako isto ne smemo sebi dozvoliti da naše opozicionarstvo iz borbe protiv aktuelne vlasti preraste u mržnju prema svojoj državi. Državu treba voleti i osloboditi loše vlasti.

Srpski pokret Dveri nikada neće biti protiv nacionalne politike koja se vodi na državnom nivou bez obzira ko je na vlasti. Ali, ispravni potezi u toj sferi ne mogu pokriti sve ono negativno što se radi u drugim oblastima, od ukidanja demokratije i nezavisnih državnih institucija, preko medijskog mraka i nedemokratskih izbora, do kriminala i korupcije koji su se uvukli u sve pore vlasti. Takva vlast mora da ode.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri.