Da li će šef mafije opet optužiti Đilasa?

Mislili samo da su bezočne laži koje mafijaški režim manijakalno već godinama plasira na račun Dragana Đilasa nešto najgore, nešto što samo perverzni lažovi mogu da izmisle. No, pokazaće se da nije tako. Naime, istina o šefu mafije gora je od laži koje je on plasirao o Draganu Đilasu.
Pošto će o kriminalu šefa mafije i njegovom porodu tek biti reči tek u predstojećem periodu, u ovom tekstu ću dati samo uvod u taj period, i to komentarom na kriminalne laži koje je šef mafije preko svojih „medija“ i raznih Landara i Klembara u Skupštini lansirao protiv Đilasa.

Pre svega, čak i da je Đilas bio najštetniji i u svakom smislu najgori političar koga je svet ikada video u istoriji (pa i u praistoriji), napadi AV mafije na njega najbolje su svedočanstvo o moralnim i kulturnim svojstvima pomenute mafije.

Naime, napadi na Đilasa koje lansira šef mafije imaju jedan broj svojstava, od kojih su sledeća najvažnija:

1. Napadi su ad hominem. Ne dovodi se u pitanje program stranke čiji je Đilas predsednik, pa čak ni njegove izjave, već se Đilasova ličnost predstavlja kao ličnost moralnog monstruma.

2. Napadi su uglavnom ne samo laži, već i izrazito glupe laži koje uglavnom nemaju ni tračka istine, već su puke, stoprocentne izmišljotine.

3. Izmišljotine su toliko bizarne, da se ozbiljno mora posumnjati i u moralne i psihijatrijske dispozicije onog koji ih izmišlja, a to je šef mafije (ili/i njegove sluge). S obzirom da iza njih u svakom slučaju stoji šef mafije, bilo kao izumitelj ludačkih izmišljotina, bilo kao neko ko ih odobrava, neophodno je da bude podvrgnut psihijtarijskom posmatranju, jer još uvek autokratski upravlja ovom državom. Posebno je to neophodno još i zato što se ističe i drugim
bizarnostima na „medijima“ sa nacionalnom frekvencijom (brijanje posmrtnih ostataka ljudi pred mlevenje njihovog mesa i sl.). Mada je psihijatrijsko posmatranje šefa mafije naravno neizvodljivo dok je on još uvek na vlasti, inisistiranje na tome u javnom diskursu je ipak bitno jer upozorava građane ove zemlje da se nalaze u opasnosti. Naime, zemljom upravlja kriminalac koji ostavlja utisak psihijatrijski interesentnog slučaja. Na to građani moraju biti upozoreni.

4. Kako u svakom društvu, pa i u našem, postoje ljudi koji imaju veoma nizak koeficijent inteligencije, oni mogu poverovati da je Đilas monstrum i fizički ga ugroziti. Ti isti mogu fizički i psihološki ugroziti njegovu decu, a što su već i činili. Naveo sam četiri svojstva napada na Đilasa za koja smatram da najbolje objedinjuju i ostala, a kojih je na desetine. No, nema dovoljno prostora da se njima ozbiljno pozabavim u jednom autorskom tekstu.

Šef mafije je javni diskurs u Srbiji kontaminirao do te mere da se u mnogim pogledima čak ni najgori totalitarni režimi ne mogu sa njime meriti. Razlog je jednostavan. Totalitarni režimi su negovali školu za Hitler Jugend, Kumrovačku školu, Školu političkih veština „Kim Il Sung“ i razne slične institucije zadužene za ispiranje onih rudimenata mozga koji su imali oni koji su takve škole pohađali, ali šef mafije nema ni to.

Njegova „škola“ ne dobacuje dalje od huliganskih veština (nabiti policajcu baklju u usta, sakupiti grupu huligana koji će ne smrt pretući nasumično odabranog stranog državljanina (Brisa Tatona), prebiti motkama demonstrante koji su neretko već bili onesvešćeni, ubijati i mleti ljude pod budnim okom ili šefa mafije lično, ili njegovog poroda ili ministra „policijskih“ snaga koje je on zadužio za nadgledanje tih mesarskih poslova (a možda im odobrio i da lično uživaju u učešću u njima). Sve u svemu, šef mafije rukovodi organizovanom kriminalnom grupom koja je, lišena svake ideologije i
isključivo orijentisana na ubijanje i pljačkanje, u jednom broju delatnosti, prevazišla postupanja kako nacističkih,tako i onih najmračnijih fašističkih i komunističkih zločinaca XX veka.

Nije nikakvo čudo što se takva banda brani tako što će ono što sama čini pripisati drugima. Dragan Đilas je u tom pogledu ispao najveća žrtva, jer niko nije toliko bestijalno i manijakalno klevetan kao on. Zašto je upravo Đilas odabran za najintenzivnije sociopatsko iživljavanje, meni zapravo i nije poznato. No, možda to čak nije poznato ni onome koji je protiv njega pokrenuo čitavu kampanju. Možda je iz ko zna kog razloga pun zavisti i ljubomore prema njemu (kod višetruko oštećenih ličnosti, kao što je šef mafije, izvor ljubomore često se ne može ni pretpostaviti), a nije isključeno da je nasumice izabrao njega jer u svom kontaminiranom diskursu mora imati nekog neprijatelja koji će biti kriv za sve. A kao što je Gebels govorio, uvek treba birati jednog glavnog neprijatelja, jer ako ih ima previše, narod može pomisliti da nisi u pravu.

Vratimo se na početak. Slede teške nedelje za šefa mafije tokom kojih će biti obelodanjeni dokazi koji mogu biti pogubni za njegovu vlast. Tu sada stvar postaje zanimljiva. Da li će udariti na one koji budu obelodanili dokaze ili će ponovo nasrnuti na Đilasa (koji nema veze sa tim dokazima) ili će pak mahnito udarati na sve oko sebe. Sve pretpostavke u tom pogledu su u domenu čiste spekulacije. Ostaje nam da posmatramo i pratimo šta će su uobličiti u misao u već davno razvaljenom mentalnom sklopu šefa mafije.

Uveren sam jedino da će smisliti nešto što će ga uvesti u dodatne probleme. Tako je uvek bilo sa njim. Nema razloga verovati da će sada biti drugačije. Ovo poslednje je naravno srećna okolnost za građane Srbije, koji na kraj mafijaške diktature po svemu sudeći neće morati preterano dugo da čekaju.

Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor, 

Predsednik Pokreta "Novi 6. Oktobar"