Beograd na respiratoru

Proveo sam mnogo aprila u Beogradu. U vojnickim i studentskim sobama. Pa kao akdemski obrazovan čovek. Jun je još lepši u Beogradu kad procvetaju lipe. Ni u jednom gradu u Srbiji lipe ne mirišu kao u Beogradu. Ove godine nedelju dana su cvetale kad i bagrem. Barem one lipe koje su preživele masovnu seču i naprednu motornu testeru.

Beli grad, našu prestonicu ovih dana prekriva otrov sa deponije u Vinči. Gust dim koji štipa za oči nadvio se nad Topčideskim rukavcem na Adi Ciganliji po kom plutaju mrtve i raspale ribe, nadirući preko golih padina i panjeva posečenog Košutnjaka, lenjo se pomerajući preko Save, dok se nesnosan smrad širi ka svim delovima grada. Beograd je za par godina napredne mafijaške vlasti pretvoren u predgrađe Grocke, Ritopeka i Vinče, u kasabu kojom gazduju nevolje. Čopori Belivukova, Belivučića, Belivesića kidišu na grad nad kojim polako gasne jurišna komanda Dragutina Gavrilovića, nad čijim zidinama košava sve tiše peva pesmu Milisava Čamdžije:

"Hej braćo Srbi, krila sokolova,
K meni, k meni, ja sam na endeku!"

Nema više među Srbima ni Vase Čarapića da smrtno ranjen obodri Srbe rečima:

"Ne bojte se eno peva čamdžija!"

Nema više ni Vožda Karađorđa da gromko uskikne:

"E sverova Milisav, po duši ga, juriš junaci i mi da ne budemo poslednji!"

Izumrli su izgleda Dragutini Gavrilovići, ispraznilo se gnezdo Obilića, osuo se grozd Mišića. Potrošila je izgleda Srbija sve svoje heroje i vitezove. Opkoljenom Beogradu kao da nema spasa. Sa jedne strane Jovanjica, s druge Ritopek, s treće Vinča, a sa leđa udara napredna motorna testera. Smrad pritiso, otrov guši, zadah propasti prekrio je učmali grad. Pobuni se narod po nekad al retko. Bljesne po neka iskra bunta i prkosa kad neki pijani mamlaz kolima ubije neko dete, kad džipom neki tatin sin zgazi po kojeg sužnja i to je sve.

A bure baruta se nemilice puni, pa se još po buretu i skače da džebane više stane.

Prošlog jula ljuti vonj suzavca štipao je za oči. Ove godine Beograd se guši u produktima smeća koje je sam proizveo i dopustio mu da iz Vinče stigne do fotelje u Starom dvoru.

Beograd danas liči na veliki šoping mol u kome je sve na prodaju, koga su projektanti pre dobijanja upotrebne dozvole zaboravili da zastakle, ali gazde nisu zaboravile da na sve što iole vredi zalepe natpis, na prodaju.

Dok Beograd lagano skapava čekajući da ga prikopčaju na repirator, klonuli Beograđani čekaju da čudo spasi grad na izdisaju.

A čudo se već desilo. Izgleda da je čuveni beogradski predratni ljubitelj bioskopa, kamera i fotoaparata, koji se odaziva na Đenka, napravio neke slike nestašnih klipana kako gledaju neke snimke sa Skaj apikacije uz komentare u bato ala ga je roknuo...

I izgleda da je to dovoljna varnica da potpali prepunjeno bure baruta. Uz koje se svi igraju šibicama.

Na proleće će svi uhapšeni u velikoj policijskoj akciji pod nazivom "Narod protiv mafije" dobiti motiku, ašov i sadnice jorgovana, lipe, bagrema...

Mirisaćeš opet slobodni Beograde. Mirisaćeš kao cela Srbija. Na proleće i slobodu. Spremite pluća za taj behar!

Srđan Milivojević, član GO Demokratske stranke