Žarko Jokanović: Taoci sopstvenog straha

U poslednjem eksperimentu, njegovi čauši su potrpali penzionere u autobuse, varajući ih da ih voze u banju, da bi ih doveli na jedan od njegovih, naravno „istorijskih“ skupova, koji pod plaštom lažnog patriotizma, umobolno pumpaju njegov bolesni ego. U isto to vreme on se družio sa vinskim mušicama iz srpske opozicije, koje su, tobože, na to perverzno druženje pristali zbog strankomafije s one strane Drine, koja „patriotski“, uz čašu vina iz vođinog bureta - protestuje što će morati u zatvor, ako budu negirali genocid u Srebrenici. A sve to na evropskom putu Srbije u koji se svi kunu. Dok kineski investitori sprovode zulum nad domaćim življem, praktično poništavajući zakone ove države.

Koliko je ova zemlja potonula - od gubitka zdravorazumskog rasuđivanja svojih građana, preko medijskog ispiranja njihovih mozgova, do podaništva bolesnih razmera - najbolje govore i rezultati istraživanja da bi na referendumu 59% građana glasalo za dolazak u svetu ozloglašenog Rio-Tinta, koji kuda prođe – tu trava više ne raste. Za bednih dvadeset evra koje im je obećao vlasnik miliona, prodaće i svoju prirodu i zemlju i vodu i vazduh, pa i svoje zdravlje i zdravlje svoje dece. I to je prava cena uplašenih eksperimentalnih miševa na crnom tržištu srpske močvare.
Za to vreme, gledaćete u vođinim medijima, odsečene glave i samleveno ljudsko meso - koji su produkt doskorašnjih saradnika ovog nenormalnog režima. A to gledate – zato što su vam neki idioti iz vlasti rekli da je to edukativno. Istovremeno, ostatak normalnih građana trebao bi da bude srećan dok se zadržavate samo na gledanju, a ne i na probanju. Jer ovde je dno svakim danom sve dublje. I ništa više nije nemoguće.

Stvaranje atmosfere duševne bolnice od celog društva, pretvaranje cele države u logor za umobolne kojima se lako vlada - sve je samo nije ni sloboda, ni demokratija, ni pravda, ni civilizacija, ni Evropa, ni normalnost. Ali jeste naš usud. A taj usud žive i trpe i oni koji više veruju svojim očima, nego njegovim pričama. U kojima ste vi, mišići, samo tužni likovi jedne izopačene basne. I sva ta papazjanija, strana svakoj normalnosti, prolazi u vašim ispranim, mišjim mozgovima, do tog nivoa da biste dobrovoljno aplaudirali i kad bi vam diktator lično saopštio da ćete biti pogubljeni zarad još prosperitetnijeg „Zlatnog doba“ u kojem životarite. Marvo obična.

Vi biste za 1.500 dinara, koliko vas plaćaju da budete dekoracija njegovim „istorijskim“ skupovima na kojima on leči svoje komplekse - pristali i na mnogo veću „žrtvu“. Za te pare biste i zastrašivali i pretili, i tukli i ubijali. Što već i radite - dovodeći nauku do čudnih saznanja, da postoje i miševi biznismeni, na najnižoj lestvici društvenog taloga. Koji se hrane sopstvenim strahom, dok im nadnica od 1.500 dinara nije dovoljna ni za mesečnu dozu toalet papira. Zato ste i „usrani do za vrat“, što bi rekli naši pametniji preci.

Zato vas pozdravljam vašim tradicionalnim pozdravom:

Čak i miš u kavezu izaziva jezu.

Zauvek vaš poslušni građanin, Srba

P. S. A, da paradoks bude veći, jednoga dana, kad prođe ovaj umobolni eksperiment – potomcima ćete se hvaliti kako ste, zapravo, u ovoj priči bili samo običan naučnik.