Boško Obradović nedeljom: Ko iz vrha države stoji iza Belivuka?

Dijana Hrkalović svakako to nije mogla biti bez dozvole vrha SNS. Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, dve godine ranije ubijeni vođa kriminalne grupe, bio je šef Veljku Belivuku koji ga je nasledio na čelu kriminalnog klana. Tek ovih dana sam postao svestan šta sam još tada javno izgovorio: da je državni vrh zapravo sponzor stvaranja kriminalne grupe koja je u međuvremenu uhapšena i o kojoj režimski mediji svakodnevno pišu kao o najmonstruoznijem kriminalnom klanu u Evropi.

To i jeste suština priče: Stanković i Belivuk su bili nepoznati javnosti pre dolaska SNS na vlast. Tada su angažovani da formiraju lažnu navijačku grupu sa ciljem da spreče skandiranje Partizanovih navijača protiv vlasti. To je bio njihov prvi zadatak, a kasnije su počeli da se bave i politikom tako što su angažovani kao batinaški odredi za pritiske na birače i obračun sa opozicionarima na lokalnim izborima širom Srbije, za obezbeđivanje mitinga vladajuće stranke poput inauguracije Aleksandra Vučića za predsednika 2017. godine ispred Narodne Skupštine ili za razbijanje opozicionih demonstracija u julu prošle godine.

Zauzvrat su dobili potpunu slobodu kriminalnog delovanja i zaštitu policije za vršenje nasilja, trgovinu drogom, odlaganje izvršenja zatvorskih kazni, ubistva, uništavanje dokaza za ubistva... Još uvek nemamo odgovor na jednostavno pitanje da li su Belivuk i Miljković, kao i ostali optuženi, imali člansku knjižicu SNS? Da li je jedan od njihovih saradnika, Srđan Lalić, zaposlen u RFZO preko vladajuće stranke i svog ujaka Momčila Babića, nekadašnjeg direktora RFZO, a sada SNS ambasadora u Slovačkoj?

O sprezi vlasti i kriminala govorio sam na konferencijima za medije u Narodnoj skupštini još pre dve godine, u serijalu koji sam nazvao „Kriminalni krugovi”, iz koga je kasnije nastala „Bela knjiga o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS”. Podsećam samo na nekoliko poglavlja ove moje knjige po kojima kao da je Policija posle počela da hapsi: „Ko je Goran Papić, kum ministra policije Nebojše Stefanovića”, „Ko prisluškuje opoziciju i novinare u MUP-u”, „Ko štiti kriminal u vrhu MUP-a Srbije”, „Ko sve čini Stefanovićev klan”, „Ko iz vrha države je štitio Jovanjicu”...

Tamo se nalazi popis 12 najvećih afera ove vlasti, 40 pitanja na koje Tužilaštvo još uvek nije odgovorilo, kao i krivične prijave koje sam podneo protiv Aleksandra Vulina, Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića, Vladimira Rebića i Zagorke Dolovac.

I posle više meseci iznošenja u javnost istine o delovanju ovog kriminalnog klana nije postavljeno pitanje odgovornosti vrha Policije. Odgovornost vrha MUP-a postoji u oba slučaja, i teško je reći u kom je veća: ako su znali sve što ovaj kriminalni klan radi, kao i ako o tome ništa nisu znali. Njihova odgovornost je i ako su dozvolili i štitili rad ove kriminalne grupe, i ako ih nisu sprečili u delovanju. Prosto je neverovatno da Policija ne zna ko godinama otima ljude u Beogradu kojima se posle toga gubi svaki trag?! Od kada Policija zna za bunker na Partizanovom stadionu i od kada je famozna kuća u Ritopeku pod prismotrom Policije? Da li to znači da je Policija praktično dozvolila sva ubistva koja su tamo vršena? Ključno pitanje glasi: da li su bili zaštićeni zato što je Belivukov klan tada radio različite usluge za vladajući režim? Lično ne verujem u tu vrstu neobaveštenosti Policije.

Uveren sam da vrh MUP-a stoji iza formiranja ove kriminalne grupe i njene zaštite u prethodnim godinama. Ko su onda ti ljudi iz vrha vlasti i Policije koji stoje iza Belivuka? Pre svega na ta pitanja u istrazi treba da odgovore bivši ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i njegova desna ruka Dijana Hrkalović, zatim direktor Policije Vladimir Rebić, kao i tadašnji i sadašnji generalni sekretar Vlade Novak Nedić koji se svojevremeno družio sa vrhom ove kriminalne grupe. Problem je što niko od njih četvoro još uvek nije niti uhapšen niti ispitan na ove okolnosti i što ni istraga ni optužnica ne vode ka policijskoj i političkoj pozadini koja stoji iza Belivukove kriminalne grupe.

Znam da će odgovor vlasti biti da oni nemaju nikakve veze sa ovim kriminalnim klanom i da su ih oni uhapsili. To je lažni argument kao kada bi rekli da oni nemaju nikakve veze sa Nebojšom Stefanovićem koji je bio drugi čovek SNS i najviši državni funkcioner u više SNS Vlada. Kao što im se Nebojša Stefanović u jednom trenutku odmetnuo i više nije pod kontrolom vrha SNS, tako se i Belivukov klan u jednom trenutku osamostalio i od nekoga ko vrši usluge za vladajući režim postao kriminalni klan koji više nije pod kontrolom. Pravo pitanje glasi da li bi oni do sada bili uhapšeni da jedna strana obaveštajna agencija to nije tražila i obezbedila dokaze putem prisluškivanja?

Izgleda da ćemo u ovom srpskom „Narkosu” gledati još mnogo novih epizoda, poput poruke Nebojše Stefanovića svojim stranačkim kolegama na vlasti da kod direktora FBI provere da li je i on imao telefon za tajno komuniciranje sa članovima ove kriminalne grupe, kako tvrde režimski mediji kojima je zapretio tužbom. Tako smo dobili prvog srpskog ministra koji se javno poziva na zaštitu strane obvaveštajne službe koju nesumnjivo ima, a da niko ne postavlja pitanje za koga onda on zapravo radi? Kako je još uvek ministar? Čime on to ucenjuje vlast koja mu ne sme ništa, iako je 160 odbora SNS tražilo njegovo isključenje iz vladajuće stranke? Šta je on sve to ispričao ili predao strancima pa sada uživa njihovu zaštitu i imunitet pred domaćim državnim organima?

Za sve ovo vreme Republičko javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal ćute. Novi, treći mandat Zagorke Dolovac na čelu republičkog javnog tužilaštva je simbol nepromenjivosti korumpiranog političkog i pravosudnog sistema u Srbiji uprkos svim smenama na vlasti.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri