Koji su političari bili povezani sa Zemunskim klanom

Odbijam da učestvujem u raspravi o tome čime su se bavili i koje su funkcije u državi obavljali Tadić i Đilas u vremenu kad je Zemunski klan bio aktivan, jer, kako je to objasanio Mark Tven, ako odlučiš da se raspravljaš sa budalom, on te uvuče u svoju priču i dobije na iskustvo.

Ali, zato, moram da podsetim na neke činjenice.

Svi članovi Zemunskog klana koji su učestvovali u ubistvu Zorana Đinđića su imali članske karte SRS. Vučić je tada bio generalni sekretar SRS.

Zemunski klan je tih godina bio oružano krilo SRS koje se pozivalo na večno bratstvo sa crvenim beretkama sa ciljem zaustavljanja i sprečavanja drzavnih organa da uhapse i isporuče osobe osumnjičene za ratne zločine u Hag. Na saradnju sa tim sudom se obevezao Slobodan Milošević.

Zemunski klan je, kako mu samo ime kaže, nastao u Zemunu u kom su srpski radikali imali vlast i komunikaciju sa njima. Vučićev politički otac, Vojislav Šešelj je pobegao u Hag samo dvadeset dana pre ubistva Zorana Đinđića, kad je shvatio da nema više kontrolu nad Zemuncima, koji su zajedno sa delovima “crvenih beretki”, švercovali drogu, otimali i ubijali ljude. Pre toga, Šešelj je stranačke kolege koji su ga pitali zašto se dobrovoljno predaju u Hag izbacio sa sastanka Otadžbinske uprave. Neposredno pre Šeseljevog odlaska, Srbiju je napustila i Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića.

Najveća akcija Zemunskog klana je ubistvo Zorana Đinđića. Obavili su je u saradnji sa delovima Jedinice za specijalne operacije takozvanih crvenih beretki. I dalje je Đinđić jedini predsednik vlade neke evropske drzave koga su ubili aktivni pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova. Tu akciju najavio je Tomislav Nikolić, politički očuh Aleksandra Vučića, recima: "Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom". Vučić se, dok je Nikolić ovo izgovarao, kreveljio kao onomad kad je doktor Nestorović ispred državnog znamenja u ime kriznog štaba slao žene u šoping u Italiju, koja je tada bila epicentar epidemije u ovom delu sveta.

Kad je Đinđić ubijen, Vučić se po sopstvenom priznanju napio od sreće i otišao da se bavi borbom za oslobođenje Šešelja i prelepljivanjem tabli Bulevar Zorana Đinđića napelnicama na kojima je pisalo “bulevar Ratka Mladića”.
Nikada dakle Zemunski klan, niti bilo ko blizak toj odvratnoj kriminalnoj strukturi, nije imao dodirnih tačaka ni sa jednom političkom organizacijom - osim sa radikalima.

A Vučić je bio i ostao ljubitelj smrti, mračni politički konvertit, koji je pozivao na smrt drugih i drugačijih, podržavao Šešeljevo divljanje i proterivanje građana - čije prezime ili vera im se nisu sviđali.

Za kraj imam jednu poruku za Vučića - prekini sa tumačenjem istorije čiji si najgori deo upravo ti, kada već izbegavaš da odgovoriš na pitanje o događajima iz skorije prošlosti kao šsto je - da li si pričao sa ljudima koji su imali veze sa klanom Velje Nevolje i da li su upravo ti razgovori suština afere prisluškivanje.

Vrati se na ono tvoje - nasilnici, izdajnici, lopovi. To je i onako već postao vic u Srbiji, ali i regionu.