Milinčić

Reč po reč u pauzi od njihovog posla, ne znam ni ja kako, povede se iz nekog razloga reč o ruskom caru Petru Velikom. I pita mene Milinčić da ja njima malo objasnim ko je to bio. A ja tad mlad čovek, student na posdiplomskim studijama, bude mi milo da me neko nešto pita da bi od mene nešto naučio, pa razvezem priču. Inače sam o Petru Velikom puno slušao i od bake Ruskinje koja je bila vrlo obrazovana žena, a i učio sam o tom ruskom caru i u školi, čitao o njemu, gledao filmove i serije.

I krenem ja ovako: to je bio čovek koji je reformisao Rusiju, od jedne zaostale zemlje, napravio je evropsku silu. To je uradio tako što je doveo nemačke stručnjake koji su se u Rusiji nastanili i naučili Ruse ondašnjim najsavremenijim tehnologijama, što je za posledicu imalo stvaranje najjače flote u na svetu. Na kraju, zaključio sam ja: to je bio najveći reformator u istoriji Rusije i jedan o njenih najznačajnijih vladara.

Gleda mene Milinčić, klima glavom na ovo što mu pričam. Klimaju glavom i on i kolega. Reklo bi se odobravaju oni ovo što od mene čuju i razumeju sve. Zadovoljni su celom pričom. I meni bude milo, zadovoljan sam bio i ja što sam, eto, nekom preneo svoje znanje iz istorije, a istoriju sam oduvek mnogo voleo. I krenem da izađem iz stana, uhvatim se za vrata i u tom momentu čujem Milinčića kako u pola glasa svom kolegi majstoru kaže: eto, vidiš, i Petar Veliki izdao Rusiju...

Svi mi u ovoj zemlji živimo u nekom svom mikro svetu. Taj mikro svet je uspostavljen i stalno se isponova uspostavlja. Ljudi sličnih interesovanja ostaju, oni drugi odlaze od nas. Koliko ste samo iskulirali onih koji su za vreme ove korona pandemije pričali kako virusa nema i kako je sve izmišljeno i kako je vakcinacija čipovanje? Ja - mnogo njih.

A ranije u mladosti, kulirao sam ljude koji slušaju treš narodnjake. I ne samo ja, cela moja generacija iz gimnazije s početka osamdesetih nije s takvima imala posla. Kasnije sam krenuo da izbegavam i one koji gledaju rijalitije, teoretičare raznoraznih zavera, one koji veruju u sve nebuloze koje im serviraju s televizije, gledaju turske i južnoameričke serije i pre svega one koji ništa ne misle i one od kojih nemam šta da čujem i naučim.

Svi mi živimo u svom svetu sa intelektualno sličnim ljudima i nemamo pojma ko zajedno sa nama sve ovde živi. Govorili su često: kad odeš u vojsku, tek tad vidiš s kime zapravo živiš. Ili ti kući dođe neki Milinčić pa počneš da naslućuješ. Ili čuješ rezultate izbora pa sve odmah shvatiš.

Sve u svemu kad smo kod izbora koji su sve bliži, savetuju opoziciji da tabana po Srbiji, i neka. Samo neka povedu računa kolko su dobro shvaćeni među ljudima gde tabanaju. Shvatili - ne shvatili, naši ljudi su kao ovaj prijatelj Milinčić: klimaju glavom kao da im je sve jasno - a nije.

Dobro je bilo da je odavno po Srbiji tabanala i učiteljska struka da obrazuje narod. Bolje je bilo. Neophodno je bilo. Sad bi i opoziciji bilo lakše da ubedi ljude u ono što govore.

Džabe danas naknadna pamet Borisa Tadića koji je par meseci izjavio "kako naš narod ima nisku demokratsku kulturu i svest". Istina, ali niko ne preduzima ništa po tom pitanju niti je ikada preduzimao. Svima kad dođu na vlast, nepismen glasač savršeno odgovara. Možeš da ga mažeš i lažeš kako hoćeš.

Ali ima i jedna sasvim mala, da ne kažem malecna, kvaka 22 u tome: niko nepismenom narodu tako dobro i lepo ne priča bajke i priče za malu decu kao radikali, bivši radikali i socijalisti. Ako je neko ko nije iz te priče mislio s njima pre jedno desetak godina na tom polju da se oproba grdno se z..., hoću reći grdno je pogrešio. Al kasno je sad. Sad je tako kako je.

Sve u svemu, što se tiče političke situacije - kod nas stanje redovno. Vlast ne dozvoljava sebi "luksuz" da izgubi ni izbore za mesnu zajednicu a kamoli neke važnije. Na izbore gleda kao na nekakvu branu, pa sebi ne sme da dozvoli u toj brani ni najmanju pukotinu, jer ako ima i najmanje pukotine, velike su šanse da brana ode u... znate već gde, a i oni znaju gde.

Opozicija, s druge strane, već dugo sa pola gasa u politici, (osim kada su tradicionalna međusobna trvenja i sumnjičenja u pitanju) ne dolazi joj se izgleda na kormilo Titanika iz nekog nepoznatog i nedokučivog razloga.

Što se tiče genija političke propagande Ace Srbina, on je u punoj brzini. Ma, čovek ne staje uopšte! Pregovara, razgovara, ugovara, dogovara. Objašnjava svakom sve, svuda i na svakom mestu! A kad već pomenusmo Titanik, vala da je on onakav kakav je bio kapetan Titanika, putnici na tom brodu ni do dan-danas ne bi shvatili da su se podavili.

A ovih dana održao je i brilijantno profi predavanje vernom narodu o Rio Tintu! Ne samo što je pokazao ukusno napravljenu staklenu kutijicu sa komadićem jadarita, nego je objasnio sve da niko pod kapom nebeskom nema ni gram sumnje i da svima bude kristalno jasno: samo da dođe Rio Tinto i ima da poteče med, mleko i sumporna kiselina.

A stotine hiljada električnih automobila samo čeka srpski litijum pa da svi postanemo milioneri. A ovi kao Milinčić su uvek ko zapete puške: čekaju izbore i referendume da se uparade i idu od "sobajle" prvi na birališta i glasanje. I glasaju, naravno, za vlast i ono što vlast savetuje, a za koga drugog i za šta drugo?! Neće valjda da ruše državu!? A što se tiče Rio Tinta, pa šta na kraju krajeva i ako od Srbije naprave pustinju?! Pa napravićemo u pustinji piramide i zarađivati masne pare od turizma kao Egipćani! Mi faraona već imamo, još samo pustinja i piramide i mi smo – komplet.

Jovan Marinković, akademski slikar, član Skupštine slobodne Srbije